Београдске општинске новине

XXII Година,

— 2—

Број 28.

РАД ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ НА ПРОШИРЕЊУ ВОДОВОДА. III. Мишљење г. Оскара Смрекера, инжнњера из Манхајма Многопоштованом Одбору општ. вароши Београда, У години 1892. предати водовод општини београдској на употребу одговорио је до сада потпуно потребама вароши Београда и ако је за последња два лета била скоро достигнута граница у погледу потрошње воде, коју водовод може да даје. Услед канализације, која се мисли да сагради. потреба за воду биће знатно већа и стога је време да се приступи решавању питања о проширењу водовода. У тој цељи је многопоштовани Одбор општински изабрао једну комисију, и она је у свом извештају од 1903. г. израдила један исцрпан програм за проширење садањег водовода вароши Београда. Комисија ми је дала тај програм на оцену и специјално у том смислу ми је ставл^ен један низ питања, о којима ћу овде да изнесем своје мишљење. Поједина питања гласе као што слеДУЈе: 1. Да ли израђени програм за проширење водовода вароши Београда одговара приликама и да ли изгледа, да је довољно вођено рачуна у програму о вероватном развићу? 2. Да ли је могуће целокупну количину воде од 14.000 куб. м. за дан, која је у програму предвиђена, добити из подземне воде у Макишу? 3. Да ли изгледа корисно, услед развића вароши Београда у последњим годинама, да се варош подели на две зоне у погледу снабдевања водом и да ли би било оправдано поставити границу тих зона на коту 115? 4. Да ли је се досадањи начин пречишћавања воде од гвожђа (филтрисање) показао као добар или да ли би требало, према до сада стеченим искуствима за у будуће, изабрати неки други систем (начин) за чишћење воде од гвожђа? 5„ Да ли треба задржати, као и до сада, чишћење воде од гвожђа (филтрисање) у непосредној близини саме црпке или би умесније било, да се инсталација за Филтрисање премести на оближњи вис тако, да пречишћена (Филтрисана) вода природним падом отиче у варош? 6. Да ли према досадањим искуствима у руковању (експлоатацији) водоводом треба, ради врло ситног песка у подземљу, задржати систем Филтра у бунарима са нокретним унутрашњим фил тром или да се предложи који други начин за конструкцију бунара? 7. На који начин да се изради генерални и детаљни пројекат за проширење водовода? 8. У каквом се стању налази постојећи водовод? 9. Да ли се водоводом рукује —управља рационално и економски? 10. Да ли се могу предложити корисне измене у погледу руковања водоводом? 11. Да ли би се спајање кућа са уличним цевима у будуће, ради што веће издржљивости противу рђе, требало да замени оловним цевима засићеним сумпором (§ебсћ\^е1еће В1еЈгоћге)?

У следећим излагањима одговорено је | на постављена питања у главноме оним редом, како су питања и постављена, али 1 није се могло избећи, да су поједина питања и укупно претрешена. Прелазећи на одговор са питањем 1., имам да истакнем, да је према програму предвиђено, да проширење водовода има да послужи за будућих 15 година. Имајући у виду прираштај становника за последњих 12 година, рачунајући ту и војску и осуђенике, израчунато је да ће број становника по истеку следећих 15 година бити на 115.000 становника. Противу ових начелних одредаба немам шта да приметим, што ће се ово проширење извршити тако, да ће оно да задовољи потребе за идућих 15 година, то је једна начелна поставка, која је важила и при извршењу првог постројења. Као максимална потрошња воде предвиђена је у програму количина од 120 I на дан и главу; у ствари изнела је максимална потрошња воде у години 1902. око 56 I у години 1903. око 58 г на дан и главу и то на основу количине воде, која је стварно исцрпљена. Узме ли се даље у обзир да је н. пр. у години 1903. максимална потрошња на дан и главу изнела у

Берлину . . .

80 г

Шарлотенбургу .

711

Лајпцигу . . .

73 г

Визбадену . .

951

Манхајму . . .

86 1

то би се могло рећи, ако се баш и климатске прилике Београда узму у обзир, да је циФра од 120; као обилато предвиђена. С тога бих ја предложио да се при одређивању циФре за максималну потрошњу воде у неколико води рачуна и о количини воде, која се у опште налази на расположењу у Макишу, и према тој количини која се тамо налази, узети максималну потрошњу на дан и главу 100 до 120 7 . Предходним посматрањем долази се на питање 2., којег је одговор од врзд велике важности по цео рад на проширењу водовода. Ја нисам у стању да, према овом оскудном материјалу прикупљеном из по све недовољних посматрања одговорим: која би се количина подземне воде могла добити у Макишу, и ја бих с тога предложио да се такође у програм стави и извршење предходних радова, који су неопходно потребни, да би се на ово питање могло одговорити. На првом месту је за то потребно констатовати, какав је утицај причињавало црпљење воде на стање подземне воде у Макишу до сада. За ову цељ није довољно посматрати само дејство појединих бунара, већ треба да се чине посматрања целокупног постројења, које служи за добијање воде, бушењем једног новећег низа бунара (рупа) за посматрање. И онда се може, према стању воде у тим бунарима, у којима се тај уплив опажа, лако закључити који су проФили подземне воде до сада ангажовани и у ком се обиму простире експлоатисање; према тим иодацима дају се лако и правилно извести предлози за проширење односно реконструкцију садањег добијања подземне воде као и за пројектовање других постројења. Питање 3., што се тиче поделе на зоне за снабдевање вароши водом одговорићу Само из посматрања локалних

прилика саме вароши Према прописима ондашњег програма имало је да се распростре снабдевање водом само на праву варош и према томе је и дно резервоајза ностављено на коту 145. Ова је висина, изгледа, довољна да целу варош из резервоара снабде водом са довољним притиском. Међутим је се варош знатно проширила према Енглезовцу и околним висовима и ове делове, који ће се и у будуће насељавати, треба безусловно снабдети водом. За ове делове пак није довољна висина на којој се садањи резервоар налази и стога се препоручује, ову вишу партију скупити у једну засебну зону, за коју ће један други резервоар са једном другом котом да се предвиди —- од прилике кота 175 до 176. Граница између ове зоне за снабдевање водом може подесно да се постави на коту 115 м. Изгледа пак са свим дозвољено, за случај да локалне прилике изискују отступање, да се граница између зона може помаћи до на коту 120, пошто и до ове коте може са довољно притиска да доспе воде из резервоара; решавање овог питања у нојединостима биће најбоље да се остави при изради генералног пројекта. Оба питања 4. и 5. тичу се Филтрисања (чишћења воде од гвожђа) воде, и то: питање 4. тиче се конструкције за Филтар, а 5. тиче се диспозиције Филтра. Што се тиче конструкције Филтра то треба имати на уму, поред сразмерно велике количине гвожђа, које се у подземној води у Макишу налази, да вентилација у цедилу (Шез1ег-у) буде што јача — интензивнија. Овај захтев > испуњавају цедила у оваком облику, како су до сада извршени потпуно, јер ни један други систем сличне врсте, у погледу попречног пресека тога цедила, не допушта тако интензивну вентилацију, као што је то случај код цедила ове врсте. Стога дакле не постоји никакав разлог, да се за проширење напусти ова опробана конструкција и да се нека друга усвоји. Због избора места за Филтар било је озбиљних студија још за прво постројење, јер Филтар у пројекту није био ни предвиђен већ је доцније морао да се придода; као што је познато многобројним испитивањима из разних пробних бунара, није се показало гвожђе у толикој мери, да би се о њему морало водити рачуна и тако је према тим анализама изгледало да је ма какво чишћење воде од гвожђа излишно. Тек при извршењу осталих бунара појавило је се гвожђе у знатној количини, услед чега је било Филтрисање потребно. Већ је се тада номишљало да би се уштедило двогубо издизање, да се непречишћена вода издигне на оближњи вис, тамо да се пречисти и одатле да се пусти да природним падом отиче у варош. За овај начин била је та околност, што би се рад на издизању воде упростио, против њега било је пак више јаких разлога; најпре долази депентрализација рада са отежаном контролом и недовољним прегледом самога рада, па онда опасност, да ће вода, која већ садржи у себи гвожђа, на дужем путу кроз цеви оставити извесни део гвожђа, који би се сталожио и тиме пречник цеви смањио. На послетку долази као најтежа