Београдске општинске новине

ППШТИНСНЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 29. АВГУСТА 1904.

Број 39

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ хл; зез : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 » За етране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИС7А А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕНЛАИЕНА ПИСМА II Е ПРИМАЈУ СЕ

ПРОПИС О ОДЕЛУ И СПРЕМИ пожарне чете општине града Београда (Наставак) (5) 14. Свешиљка. Светиљка (ла.мпа) је удешена за електрику, уље, петролеум или свећу. Електрична светиљка висока је 15, а широка 7 с. мет. Светиљка пак за уље, петролеум и свећу, ове је размере: 22x9x7 с. мет. и ова се поси закачена изнад гападе или секире на опасачу. 15. Труба. Труба је од жутога и белога блеха са два гласа; широка је 4, а дуга 14 с. метара. Њу носе: командир на бглом сребрном, десетари на вуненом сребрном, а пењачи на црвеном вуненом гајтану, који се поси закачен на десно^ нараменици. Труба се носи испод левога пеша од блузе, на средини прсију. Осим ове има јопг и значарска труба. која се носи на црвеном гајтану преко левога рамена. Њу носе само значари. 16. Пиштаљка. Пиштаљкч је од жутога или белога блеха: дугачка је 3—10 с. мет. са једним и два гласа, а носе је сви они, на којима је пожарна униформа. Ношење исте може бити: на гајтану, ланцу од сата или у џепу од панталона. (Наставиће се)

ИЗВЕШТА Ј 0 радовима у катастарском одсеку у времеиу од 4. јуна до I. авгуета 1904 год. У катастарском одсеку огпочео је рад 4. јуна 1904 г. и у времепу од 4. до 15 јуна рађено је на најнужнијем уређењу његовом и расматрању ранијих радова на премеру вароши Београда. Од 15. јуна па све до 1. августа 1904 год. рађено је без прекида на изналажењу тачака за главну тригонометријску мрежу, која обухвата цео атар општине београдске и у томе времену положена је та главна мрежа преко целе вароши Београда и његовог атара сем нартије између соларе на Сави, В. Школе и електричне црпке на Дунаву, преко града, и у тој мрежи одређене су ао положају свом све тачке I, II и III реда, већи део тачака IV и неке тригонометријске тачке V реда. Августа месеца отпочето је снимање ситуација и прикупљање података за постављање станица и сигнала у главној тригонометријској мрежи, рашчишћавање визура и ради се у канцеларији на пројекту главне тригонометријске мреже. У времену од 4. јуна до 1. августа радио је у катастарском одсеку потписати са једним геометром и једним цр тачем, који је 7. јула ове год. ступио на дужност. Од фигураната било је троје на раду. 14. авгуета 1904. г. Београд ШеФ катастарског одсека, М. Балта, с. р.

Рад општинеког одбора ВАНРЕДНИ САСТАНАК 10. јуда 1904. год. ПЕГАК Председавно председник београдске ошшчне г. К. Д Главинић; од одбпрника били су: г. г Ђока А. Дпчитријевић, Мих. Драгићевић, Д. Л. Симић, Мих Милићеви)-, Трајко Стојковић, \Т. 'ри. ковић, М. С. Милошевић, А. С. Јовановић, Милорад Рувиди^, Соломон Азријел, Мил. Лазаревић, Мил-ч Ј1арк< вић, II. Т. Милић, Ј. Станковић, Н. Кротић, Сгеван Мажс. мовић, Др. М. Радовановић, Н.И. С.тамеиковић, Др. Е. Михел, Урош Влагојевић. Деловођа, Тзорђе Ј. Јанковић. (Наставак) IX. По прочитању ретења суда, од 15. јула тек. год. АБр. 6970, о одређеној цени хлебу за другу ноловину месеца јула тек. год. — одбор је Примио к знању с одобравањем ово решење суда о одређеној цени хлебу, с тим да се у будуће цена хлебу, како белом тако и црном, одређује тако, да се хлеб увек продаје по 0'20 дин. у нрописној тежини. X. Но прочитању акта одбора за дочек гостију из Бијељине АБр. (ј799, којим моли да општина исгглаги 186 дин. трошка на стан гостију, одбор је решио: Да се одбору за дочек српског певачког друштва „Србадије" из Бијељине изда из општинске касе сшо осамдесеш и шесш динара на име трошкова за стан гостију. Издатак овај да падне на терет буџетске партије расхода за непредвиђене потребе. Хиландарско властелинство Д0 КРАЈА XV. ВЕКА Написао МИЛОГЕ1 (Награђено 15/71, 1904, год. првом видовданском наградом општнне београдске у 400 дин.) (Наставак) (6) Али пре тога да сноменемо кака је имања имао Хиландар у области византиске царевине по поведш цара Андроника 11 од 6 јануара 1292. годнне 1 ). По овој Андрониковој повељи Хиландар је имао у визангиској царевини: виноград Каракал у Светој Гори, метохију св. Нћколе и св. Преображења;

1). Ову је повељу, која је — колико ми је познато сачувана само у српском преводу, штампао био прво арх. Леонид 1867. године у своме спису „ Историческоб описдние сецкскои цдрскоТг илврк! ^мднддрд е!с.", али врло рђаво, те ју је Љ. Стојановић, по снимку П. И. Севастијанова, поново издао у „Споменику" 111. у (1890.) стр. 52,—53.

село св. Ђорђа, село светих исповедника са облашћу; у Карејама је имао Савину ћелију (сихастарију) са виноградом, воћњаком и са облашћу, и још неке ћелије у истом месту. Сва су ова места у Светој Гори. А изван Свете Горе имао је Хиландар манастир Зиг са његовом метохијом, који је као што је напоменуто још Алексије III Комнен 1298. год. приложио Хиландару, а у приморју до Зига имао је маслињак са околином. Затим је имао у приморју на Превлаци, до маиастира Јериса , метохију светога Николе са виноградом и њивама; метохију свете Богородице у Рудави 2 ) са парицима у њој, са маслињацима, виноградима, њивама и другим имањима; метохију светога Димитрија у Лушцу, са парицима и имањем; метохију светога Николе у Мунзијанима у Струми, са парицима, виноградима и осталим; близу те метохије земљиште од Т00 каблова, коју је Хиландару био приложио некакав логофет Тудор Метритопул, и у Солуну метохију све/гога Ђорђа, и

изван Солуна винограде, које је Хиландар био раније купио. Затим на Вардару зем.;виште од 900 каблова у месту Круши 3 ). Сем тога цар Андроник допушта Хиландару да може имати лађу којом ће приносити храну, пиће и друге потребе и која ће бити слободна од сзакич- дација („ШТ г к всдког0 подднккд оу ПрИСТДНШЈЈИХк и оу пр^коз^к, ко^оде и ис^оде штт\ ксдкого вкзискдниа"). (Наставиће се).

2 . Нисам могао за сада наћн где је ово место.

3). Сва су ова места била у близини Свете Горе, али где је управо које било, не умем за сада рећи, пошто нема детаљне карте за те крејеве, а о тппографским речницима и да не говоримо. Само за метохију св. Димитрија у Лушцу знамо нешто више из повеље цара Јована Палеолога од 1351. год. којом овај цар потврђује Хиландару имања која је имао у области византиске царевине. У овој повељи каже се, да је Лужац у близини Дендинског (орфанског) залива (Флорин ЛДоНСки ДКТУ, 41: „лед/ тГ/г [Регтмаи ,ает()%(.0)> 7мко'6џ\>оV Аб&џо^").