Београдске општинске новине

Број 51.

— 4. —

Година XXII.

бору извештај ради донотења решења по истима. XVII. По ирочитању представке г. Антоиија Јовановића, месара, АБр. 9518. иоводом наплаћивања аренде од стране оншт. органа на беле џигерице, иуикове и гркљане од заклате стоке која се коље за извоз ваи земље, — одбор је решио : Да се овај предлог упути на мишљење општинском кланичном одељењу. XVIII. По прочитању изјаве г. Николе Христодула, адв. приправника пуномоћника г. Хр. Фегелија, консула сједињених држава о накнади штете причињене му општ. водоводом, — одбор је решио: Да се г. Хр. Фелелију, консулу сједињених америчких држава изда из општинске касе на име накнаде штете причињене његовој згради у Јевремовој улици бр. 52. услед распрскавања водоводне цеви сто динара. И датак овај да падне на терет буџетске партије расхода за непредвиђене потребе. XIX. Прочитан је предлог кмета г. Михаила Марјановића АБр. 9188. о пошумљавању оишт. земљишта на врачару испод опсерваторије. Одборник г. Никола Стаменковић налази даје овај предлог умесан и да се може одмах усвојити у колико се тиче самога пошумљавања а за нодизање и парка на томе месту треба да се направи план и предрачун, да се види шта ће коштати. Овом нриликом требч узети и оне празне плацеве код к-афане „Пролећа" и „Зеленог Венца", који су такође предвиђени за парк. Одборник г. Марко Пегронијевић наводи да је нредлог што се тиче пошумљавања самог земљишта нотпуно умесан, само се он не слаже са другим делом предлога да се кости изгинулих бораца 1806. г. и стари сгхоменик измештају са досадашњег места. Из нијетета према сенима оних који су на овом месту пали борећи се за слободу свога народа не би требало њихове кости измештати на друго место. Одборник г. Урош Благојевић наводи да би се пошумљавањем овога земљишта у овој години оставио један леп спомен за прославу стогодишњице првог српског устанка, нарочито ако би то пошумл>авање извршили ђаци основних школа као што је предлогом предвиђено. Сем тога има и други један разлог који иде у корист овога предлога и тај је што би се у овом случају државни војни сењак морао уклонити са овога земљишта где му и није место. С тога налази да треба овај нредлог у целости усвојити и да се одмах нареди да се изради план и предрачун за ово пошумњавање. Одборник г. Д-р Манојло Смиљанић излаже од колике је важности подизање паркова и шума нарочито по густо насељеним градовима, наводи примере како се ноједини етрани градови старају о подизању зарошких каркова. Код нас се тек у посладње време почела обраћати пажња подизању паркова. Па инак Београд има само један парк Калемегдан, но ое не може да подмири иотребу свега стгиновништва Београда, нарочито онога који станује на врачару; покушај са парком код старог споменика

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА Вуџет бечке општине. — У уторак, 23. новембра по подне, почео је одбор бечке општине (СгешетсЈега!;) да претреса буџет за 1905. годину. Упоредо с тим претресају се и закључни рачуни од 1903 године. Целокупан расход за идућу годину предвиђен је у 139,192.000 круна; за нешто више од 11 милиона него прошле године, што се правда системизовањем нових чиновничких места, пензијама, уређењем пореског и изборног катастра и проширењем инсталација електричног осветљења. Претрес буџета нешто је аое године одоцњен, те се с тим морало хитати и с тога је седница тога дана трајала до после поноћи; прекидана је у 7 часова ради вечере. Те вечери свршена је генерална дебата и усвојено је неколико дозиција у специјалној дебатп. Познато је, да данас у бечкој општини влада антисемитска странкаса Карлом Луегером на челу; али одвећ лак положај није ни те општинске управе. Напомињемо, да су рад и рачуне оппггинске у дугачким и оштрим говорима критиковали либерални одборници, да је један од њих, према пословнику, кајпосле иск.Бучен био из седнице. Одборници су и два члана социјалистичке странке, који су већ пре тога Еа три седнице искључени били те нису у овој седници ни учествовали. Претресање буџета прсдужено је и у седници сутра дан и до поноћи био је свршен

ниЈе успео, ]ер Је земљиште и сувише уско а налази се поред самога друма те је увек у нрашини. Одборник г. Милан Марковић наводи да нико не може имати шта противу тога, да се подигне нарк за врачарски крај и слаже се са мишљењем одборника г. Стаменковића да треба најпре снимити земљиште и направити предрачун и план за подизање парка, па тек приступити подизању, да се не поновн случај као са Доњим Калемегданом, да се најпре са једног места земља откопава и односи, па после опет на исто доноси. Одборник г. прота Марко Петровић наводи да као што један домаћин у својим пословима гледи који су му послови нрсчи па нрво њих ради, тако треба и општина. Изгледа му, да општина има пречих послова но да подиже парк који и иеће имати публике. Београд треба само пошумљавати по крајевима. Сав врчарски крај је такорећи парк, свака кућа тамо има и башту. Међу тим наркови су потребни за оне делове вароши где је густа насељеносг а таквих крајева има у Београд^ и о њима треба водити више рачуна. Не слаже се с предлогом да се сноменик и гробови изгинулих 1806 год. изместе. Тражи да се одбор од тога огради. Одборник г. Давид Симић наводи да у овом нредлогу има две ствари које треба одвојити једну од друге: прва је пошумљавање земљишта испод опсерваторије и њој не може по његовом мишљењу нико бити противан; други је премештање старог споменика и костију изгинулих бораца 1806. г.. То је за нас светиња и не треба је премештати. (Свршиће се)

буџет и у појединостима, на што је председник захвалио и опозицији, којој он „неће да пориче и присваја првенство у она доиста послужила

оном

у чему ]е

општини". Осим самих одборника, који вредно врше свој посао, прати живо њихов рад и публика са галерија, које се кад год и испуне, кад се зна да ће у одбору да дође до интереснијих премета и говорничке борбе.

Варошка електрична постројења. У Аустро-Угарској био је први Темишвар, који је завео електрично осветљење. Има већ више година, како је то учинио и блиски нам Вршац. Веч и Пешта још нису потпуно електрично осветљени. Сад већ и мање вароши у Угарској заводе електрично осветљење и то у оиштинској режији. Тако је учинио Острогон и Нађкирал. а сада уводе општине у Бекешчаби, Мухачу и Банбистрици; а што је важно при томе, оне прве две општине већ после прве године показале су активну биланДИЈУ- Објава. На основу решења суда општине београдске од 28. Новембра т. г. држаће се усмена лицитација за откопавање и калдрмисање рибарске пијаце, — у канцеларији грађевинског одељења општинског на дан 8 децембра т. г. од 3 сата по подне до 5. када ће се и закључити. Предрачунска сума износи 2630,77 динара. Кауција је према закону о јавним грађевинама 300 динара и то: у готовом, вредећим државним панирима или интабулацији. План, услови, предрачун и остала техничка и погодбена документа, изложени су сваког радног дана у поменутој канцеларији. Позивају се предузимачи, који право имају, да пом. дана дођу и лицитирају. Из канцеларије грађевинског одељења општине вароши Београда. 2 децембра 1904. год. ГБр. 5808.

Објава. На дан 8. Децембра т. г. од 2 до 5 часова по подне, држаће се у канцеларији економног одељења, Суда Општинког, поново јавна усмена лицитација, за издавање под закуп једног општинског месарског дућана у великој згради на Цветном Тргу и два рибарска дућана ван велике зграде на истом тргу. Кауција је за месарски дућан 100, а за рибарске по 20 динара. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења Суда општинског сеаког радног дана за време канцеларијског рада и при лицитацији. Од суда општине београдске 1. Децембра 1904 год. АБр. 11006 и 11061. У Београду.

УТЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА Одговорни уредник ВСЈИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ, кмет беогр. општине, Скадарска бр. Нова електична штампарчја ПЕТРА ЈОЦКОВИ'КА, Бранкова ул. 1г>. — ТелвФОН бр. 33?.

15.