Београдске општинске новине

Број 53.

— 4

Година XXII.

само Таковска и Шајкашка улица и отвори нова улица за везу Д. Таковске и Добрњчеве, онако како јв постојећом регулацијом утврђено, потребно је преко 300.000 дпнара, а за регулисање, нивелис; ње и калдрмисање улица дунавског краја измећу Душанове и кланичне пруге, потребне су куд и камо веће суме. Регулационе линије не могу им се давати, док се не реши питање о измени рег^лационог плана за дунавски крај. Надати је се да ће се ово питање дефинитивно решити још у току ове зиме. У опште, суд чини све што може да задовољи захтеве грађана ових крајева, али да задовољи све њихове захтеве на један пут за то нема могућности. Наређено је друштву за осветљење да поставе извесан број сијалица по улицамп, друпггво је неке поставило — неке није; а да је Суд општински радио на уређивању тога краја оно гаго је могао и онолико колпко је могао, нека послужи за доказ и то: што је под данашњом управом доведена у ред калдрма у улици Војводе Добрњца којом се није могло нролазпти, калдрмисан је онај део Далматинске улице између основне гпколе и Ботаничке оправљена, је калдрма у Главашевој и суседним, улицама израдило је се потребно одобрење за помештање зида варошке болнице ради регулације Милетине улице, и овај је намештен, пробивена је Милетина улица на своме делу између Змајеве и Скадарске ; тражено је од г. министра да дозволи такву измену регудације Доње Таковске, Шајкашке и нове улице за везу прве две са Добрњчевом, којом би се могла лакше, без великих тешкоћа и великих издатака извести. На жалосг ово одобрење још није добивено. Што се тиче чистоће тих крајева и тамо се такође вргае санитетско-полициске ревизије као и у осталим деловима Беохфада, а чигаћење и поливање улица у томе крају није се могло вршити онако како се вргаи у средини вароши с тога, што за то нема довољно ни срестава ни радне снаге. Изјављује да ће суд и у будуће учинити све што могне и што од њега зависи да изађе на сусрет захтевима ових крајева. Одборник г. Никола Стаменковић вели, да истина нико не може да пориче да су захтеви грађана палилулског и дунавског краја умесни али колико има кривице до опгатине у овој стварн толико има и до самих грађана и они сами треба да поднесу неке жртве за уређење својих крајева, јер општина не можо да стигне на све стране. Одборник г. Антоније Јовановић вели, да грађани ових крајева имају право да протествују што се ови крајеви неуређују, јер су у реону, док међу тим нема нико да стане на пут подизању зграда ван реона, те је Београд отишао у мокролушки поток. Одборник г. Соломон Азриел наводи да нико не води рачуна о овим крајевима најбољи је пример тај, што и ако постоји наредба управе Београда да дрваре могу постојати само на дунавској обали, опет их има свуда по вароши, а нико неће да стане томе на пут. А што је» најглавније нечистоћа у овим крајевима достигла је највећи степен а ту бар може да им се помогне. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић вели, да је узрок томе што се подижу периферије варогаи а центрови остају неуређени тај, гато опгатина сопственицима имања у центру не можс да даје регулационе линије и они се онда

нагоне да иду тамо где им се то не гражи, а томе је криво грађевинско одељење. Вели да председник треба да се постара да се грађевинско одељење нагна да ради, а не да се због његовог нерада баца кривица на одбор. Одборник г. Евгеније Чоловић наводи, да је неонходна иогреба да се грађанима ових крајева притекне у иомоћ што пре. Има много ствари ситних, којима би се могло помоћи овим крајевима, па се инак и то одуговлачи, Ако се овако продужи ми нећемо имати престоницу. Волики број грађана из овог краја нродаје у бесцење своја имања, јер не може да их ужива и иде ван реона. Одборник г. Урош Благојевић налази да се истина не може учинити све што траже грађани овом нреставком, ади има доста ситних ствари које би и могле и у томе би им требало иомоћи. Председник нонова изјављује да ће општински суд чинити све гато му средства која су му на расположењу дозвољавају, али то се мора чинити иостепено. Настаће да се питање о измени регулације дунавског краја гато пре регаи, и тиме сгвори могућност за уређење тога краја. Моли одбор да се за сада задовољи оваким одговором. По саслугаању свега овога, — одбор је иримио к знању: ове изјаве г.г. одборника и председника општине. У. Председник извегатава одбор дајена дневном реду извегатај правничкв комисије О.т. Бр. 427. за проучење питања о неисправностима и неиспуњавању уговора другатва за осветлење. Одборник г. Милан Мостић предлаже да се одборска седница претвори у коференцију. По пристанку одбора председник је претворио седницу у конференцију. По довољном конферисању председник је претворио коференцију у јавну седницу и исту закључио. ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ Казне друштва за електрично осветљење. — Због неисправности електричног уличног осветљења надзорна комисија казнила је друштво за 11 месеци у овој години са сумом од 83.226,40 дин. Ове казне по месецима износе овако:

За месец Јануар Фебруар

дин.

Март

8.023.90 7.939.65 3.765.20 3.701.25 3.569.30 1.244.15 1.365.00 1.530.65 1.904.05 14.382 50 35.800.75

„ „ Април „ Мај » Ј У НИ » » Ју ди „ „ Август „ „ Септембар „ „ Октобар „ „ Новембар Као што се види казне износе више, него што општина има да плаћа друштву за улично осветл>ење. Највећа је казна била у месецу новембру, а за тим у октобру, када је и осветлење најрђавије било. Шта је општ. суд и одбор сем ових казна још предузимао противу друштва и докле се са тим мерама дошло, донећемо у идућем броју.

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА БУџет вароши Загреба. — Прорачун загребачке општине за 1905. годину готов је и био је изложен од 17. до 24. децембра (по нов. кал.) у судници на расматрање и опаске грађаиима. Приход је предвиђен, и то редован у 2,662.887. круна (према 1,893,033 у год. 1904,), ванредан, у 246.957 круна, дакле свега 2,909.844. круна у 1905. голини према 2,121.674 у 1904. год. Расхода је предвиђено у 1905., и то редовног 2,540.201. и ванредног 349.147 круна, што чини свега 2,895.348 круна ирема одобреном расходу за 1904. од 1,967.610 круна. У прорачуну загребачком трошарина се водк као редован приход (предвиђено за 1905. г. 1,098.000 круна) а тако и водовод са 197.800 круна. А ванредни приход у 246 957 прикупиће се 14% прирезом. Повећавање расхода и у Загребу проузроковало је повећање броја чувара (16 стражара и 1 над-стражара) тако да за еву општинску полицију („редарство") требају 199.909. круна а године 1904. одобрено је 176.435 круна. Поред општинског буџзта загребачка општина рукује и фондовима (закладама), о којима подноси засебан прорачун. Ових „заклада" има 53 са главницом од 846.276 - 06. Приход је прорачунат на 131.966 к. 44 фил. а расход на 122.270 к. 60 фил. Вишак од 9696 к 84 фил. додаће се главница.

Буџет вароши Франкфурта на Мајни. Приходк и расходи ове угледне немачке општине за 1905. год. предвиђени су у 31,925.480 марака редовних и 5,055.220 м. ванредних за општу управу, 30,228.660 редовних и 6.790.920 ванредних за специјалне управе (водовод, електричне централне и др. инсталације) и за фондове 20,308.060 круна. Овај буџет, и ако се одобрава при крају декембра о. г., важи од 1. априла 1905. до 31. марта 1906. године. Вредно је напоменути да ова општина има свој особени фонд за изравњавање, који је оенован пре седам година и има данас 666.000 марака са том наменом, да кад оману опиггински приходи изравна дефицит. Из тог су фонда узети за изравнање дефицита од године 1903. равно 96.000 марака.

Објава. На дан 21. децембра тек. год. од 2 до бчасова по подне, држаће сеу канцеларији економног одељења суда општинског поново јавна усмена лпцитација, за издавање под закугх два рибаргжа и један месарски дућан на Цветпом Тргу. Кауција је за рибарске дућапе по 20, а за месарски 100 динара. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларискпх часова и при лицитацији. Од суда општине београдске 17. децембра 1904. год. АБр. 11610. у Београду.

УГЕДНИШТВО И АДМИНИСТГАДИЈА У ЗДАЊУ СУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТИНА БЕОГРАД€КА. Одговорни уредник ВОЈИСЛА1Ј МНЛОШЕВИЋ, кмет беогр. оиштине, Скадарека бр. 15. Нова емктжчна штампаучја ПЕТРА ЈОЦКОШГКА, Вранкова ул. 1(?. — Теле«о« бр. 33€.