Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА, 19. ДЕЦЕМБРА 1904.

Број 53.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ хл; е хз: - а . : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 . За стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИДОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

Н Е П Л А К ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Рад општинеког одбора РЕДОВНИ САСТАНАК 2. новембра 1904. год. ВТОРНИК. Председавао заступник председника београдске општине, кмет 1. Михаило Ерковић. Од одборника били су: г. г. Т. Цинцар-Јанковић, Д. Л. Симић, Мих. Милићевић, 'Грајко Стојковић, Марко ТриФковић, А. С. Јовановић, Мих. Рувидић, В. Н. Вуловић, С. Азријад, С. Ј. Константиновић, Аца Н. 3. Поповић, Р. Драговић, М. Петронијевић, Тодор Иејчић, Мил. С. Мостић, ГЈ. Т. Милић, Милан Марковић, Стеван Максимовић, Н. И. Стаменковић, Др. Марко Т. Леко, Мил. Лазаревић, Тодор Ђурић, Евг. М. Чоловић. Деловођа Ђорђе Ј. Јанковић. (Свршетак.) Одборник г. Милан Лазаревић вели, да је ово једна замашна ствар, и ако се она не реши добро може да буде штетна по општину. Мисли да општина нема потребе за сада, да изврши експропријацију овога имања, јер је пресецањем Параносовог хана омогућен саобраћај између железничке станице и савског пристаништа, а сем тога општина пије на другим местима испунила своје обавезе, а овде се обвезује да у року од године дана плати задрузи за експроприсано јој имање. Кад задруга само хоће да подмири садање грађевине и подиже нову, општина треба да јој плати само земљиште, које јој се експрипријацијом одузима а никако и зграде, као гато је и грађев. законом за варош Београд предвиђено. Одборник г. Раденко Драговић вели, да је о потреби да ее улице регулишу, решено још пре неколико година, услед чега је ексгхроприсано имање г. Вује Ранковића, које је откупила задруга. Па и сад полицијска власт тражи да се ове улице прошире, да би се омогућио саобраћај између железничке станице и при станишта. Потребу ову је и сам одбор признао и утврдио, кад је изабрао повереништво, да се са управом задруге споразумева о цени овог имања. Према тиме, не сгоји мишљење одборника г. ЈГазаревића, да општина нема потребе да експроприше ово имање. Одборник г. Марко Трифковић не слаже се са одборником г. Лазаревићем, да нема патребе да се регулација травничке и херцеговачке улице изведе. Напротив, ко је само отишао на св.-никољски трг и видео колики је тамо саобраћај, начисто је с тим да је неопходна потреба да се ове улице прошире. Друга је ствар да ли је ово решење одборско у нротивности са законом, по његовом нахоЈ)ењу и јесте, и с тога из тога разлога да не учини једну незаконитост, одбор треба ово решење да повуче. Одборник г. Милан Мостић наводи да није био у прошлој седници, на којој је донесено ово решење, али налази да и ако одбор налази, да је потребно да се ова регулација изврши, то му не даје право да да накнаду ономе који сам по својој потреби хоће да руши зграде да подиже нову. По грађев. закону за варош

Београд, кад се сопственик ио захтеву општине повлачи на регулациону линију и у сред тога мора да поруши постејеће зграде на имању, онштина је дужна накнадити му и зграде и земљиште у противном, кад се сопственик сам повлачи по својој потреби, општина му накнађује само земљиште. Општина, пак, врши регулацију према својој потреби. Кад овде сама задруга хоће да поруши старе зграде и да подиже нову, онда општина по закону има да јој накнади само земљиште а не и зграде. Јер ако би се друкчије учинило одбор би се огрешио о закон а после, не би се ни у другим сличним случајевима могло поступати, те би регулација вароши прешла у руке приватних, што се не сме дозволити. Према томе, кад општина нема потребу, односно акутну потребу да изврши ову регулацију, у коме би случају по грађев. закону била дужна накнадити задрузи и грађевине, то ово решење одборско треба поништиги, као на закону неосновано. Одборник г. Давид Симић вели, да се не може упуштати и нретресање овога питања са гледишта законског, али наводи да је одбор руководило за овако решење то што је увидео нотребу да се веже железничка станица са прцстаништем а та веза иде преко травничке улице. Дакле постоји потреба да општина изврши ову регулацију, да би се номогло трговини. С тога налази да одбор треба да остане ири свом решењу у прошлој седници. Одборник г. Милан Лазаревић поводом учињене примедбе од стране одборника г. Раденка Драговића, да је општина признала потребу регулисања травничке улице још пре неколико година, кад је решено да се експроприше имање Бује Ранковића вели, да је и то решење донесено приватном иницијативом. Г. Ранковић је тражио да му се процени имање и то је учињено, а у решењу стоји да ће му ошптина исплатити имање кад буде потреба, да се регулација травничке улице изврши, и ако до тога времена они поруше зграде на експропрасаном му плану општина му их неће накнадити. Дакле експропријација зграда врши се само у крајњем случају, а кад приватни сами поруше своју зграду, општина није дужна да им је накнади. Одборник г. Милан Мостић вели, да ако заиста потреба саобраћаја захтева, као што вели одборник г. Давид Симић да се ова регулација изврши, онда оптина и треба го да учини. Али она то не сме да учини на при ватан захтев. У прошлој седници решено је да се експронрише имање задругино на њен захтев, а то је противно грађевинском закону. Дакле ако јс потреба ошптине да се ове улице регулишу, она ће то учинити независно од захтева задруге, а ако је потреба саме задруге онда она има и да сноси терет од тога што ће порушити зграде.

Одборник г. Белислав Вуловић наводи да је расматрајући акта овога предмета наишао на један акт кварта савамалског упућен општин. суду, којим се тражи да се што пре изврши регулација Травничке улице. Пнта, да ли суд није то узео за разлог да изнесе пред одбор овај предмет. И прошли иут је напоменуо да би ово био рђав преседан, јер ако одбор плати Задрузи за порушење грађевине, он то мора и осталим грађанима, код којих је овај случај. Одборник г. Д-р Марко Леко налази да би региавање по овоме предмету требало одгодити док се и покренуто гштање о измени регулације Травничке улице не реши. Одборник г. Антоније Јовановић слаже се са одборником г. Леком. Заступник председника објашњава да је предмет овај изнет пред одбор по молби Београдске Задруге, а не по овом акту кварта, јер ошптина је у својим унутрашњим нословима самоуправна и не може допустити, да је полициска власт упућује на њене дужности. Одборник г. Милан Марковић наводи, да је увек стајао на томе земљишту, да општина не треба да дозволи да се полиција меша у њене послове, а најмање при регулацији вароши. Општина треба да има једном сталан план, по коме ће вршити регулац. вароши, а не да га сваки час мења. Налази да треба престати једном са тим изменама. Одборник г. Давид Симић вели, да се из досадашње дебате види да постоје два мишљења о овој сгвари: једно, пошто задруга хоће да подигне зграду на имању које јој се одузима за улицу, не треба општина да јој да накнаду за зграде, а друго, пошто је потреба да се Травничка улица прошири, треба Задрузи накнадити зграде које мора да руши. С тога предлаже, да се стави на гласање, да ли је потребно да се изврши регулација Травничке и Херцеговачке улице или не. Одборник г. Милан Лазаревић вели, да би требало решење но овом предмету одложити за доцније па ако општ. суд или одбор иађе да ове улице треба регулисати, онда се може донети одлука о томе без икакве молбе Беог. Задруге. Одборник г. Велислав Вуловић за то је да се предмет упути комисији за ревизију регулац. плана на мишљење, да ли је потребно извршити измену регулације Травничке улице. Одборник г. Никола Стаменковић вели да у овој ствари треба разликовати двоЈе: нрво погодбу а друго хоће ли се исплатити Задрузи и зграде. С тога налази, да би требало ово решење задржати од извршења док се не реши питање о измени регулапије Травничке улице. По саслушању свега овога одбор је, носле цоименичног гласања са 22 гласа, уздржао се одгласања одборникг. Раденко Драговић, решио: Да се решење одбора од 29. пр. мес. АБр. 1006. КЊВр. 778. понигати као на закону неосновано.