Београдске општинске новине

Стр. 2. БСОГРАДСК" ОГШТИНТКЕ НООИИЕ Број 46;

штине, пожарна чета и певачки хор особља Електричне Централе „Тесла", свештенство, кола са ковчегом а за њима многобројна породица покојникова. Иза породице ишли су корпоративно Општински Суд и Општински Одбор и непрегледна маса покојникових поштовалаца.Ј^ Нарочито је запажено присуство г. Љубе Давидовића и министра просвете г. Милана Грола.

ју. На дужности истрајао је и кад га је снага и;!дала, !»а њој је испустио и своју дуоЈЈ/. И као човек, Милош Таурашиновић је био редак. Беспрекорног поштења, — био је и остао сиромах. Живео је и умро као сиромах. Веровао је у демократска начела и з® њих се залагао свом борбевошћу своје природе.. Он је имао особиту привлачну снагу у свсме убеђењу да демократија мора победити, и то увереље умео је да пренесе и на друге, јер се осећало да је оно у њему чисто и дезинтересовано. Он

Председник г. Кумануди са члановима Суда уносе ковчег у Саборну Цркву.

Ковчег су у Саборну Цркву унели чланови Општинског Суда а из исте изнели општински одборници. По свршеном опелу са амвона цркве одржао је Председник Београдске Општине г. Др. Коста Кумануди у име Суда следећи говор : Говор г. Др а М. Кумамуди-а Смрћу кмета Милоша Ђурашиновића, Општина Београдска изгубила је једног од најбољих чланова своје Управе и једног ретког човека. Као кмет, покојни Ђурашиновић је заузимао најважнија места у општинској администрацији. Најпре на челу Возног Парка, затим Водовода, он је од пррих дана имао да сређује и уређује две установе од којих зависи у највећој мери задовољене битних потреба Београда и Београђана, Возни Парк, то је једна велика фабрика и једно простраро занатлиско предузеће, које израђује све индустријске продукте за многобројна оделења општинска, располаже свима превозним средствима, брине се о чистоти улица и дворишта, А водовод је данас, у једном граду, који броји извесно преко 300.000 становника, морао бити готово понова израђен, цроширен* увећан. и кмет коме с?. ловерава таква институција, узима на себе једну мучну • ригу о животу грађана. И у Возном Парку и у Водоводу, покојни Ђурашиновић је развијао толику дедатност, такву активност, да је она премашала снагу једнбг човека. Смем да кажем да ја он, и ако слабог здавља, сву своју енергију утрошио на тим најтежим општинским пословима, које као војник на мртвој стражи није хтес да напусти до последЊег свог даха. ГТокојни Ђурашиновић није своје дужности схватао чиновнички, као једно канцеларијско звање, које се ради за плату и у одређене часове. Он је уносио, могу без прегеривања да тврдим, целу животну снагу, сву своју страст, сву оданост у сваки и најмањи подухват свога пуног одговорности позива. Он се трошио и сароревао, само да би се што преданије одужио својој савести и својим суграђанима. Тако висок појам о дужности, мало их је данас који га има-

је бто један идеалист у највишем и најлепшемсмислу те речи. И ако по свом занату није могао бити интелектуалац, аити расползгзти високом школском спремсм, у њему је сам жнвот развио најлепше особине, које јједан човек уоже имати: честитост, чврстину вол>е и непоколебљиу борби за своје идеје. У истини ја сам усвоме животу срео врло мали број људи, који су се тако одвајали од осталих својим личним особинама, јер су људи кзо Ђурашиновић у данашњем друштву, праве реткости. Ја се V овом тренутку тешка срца растајем са једним сарадником у току више од две го-

Пред Општином опростио се са покојиком у име Општинског Одбора одборник г» Васа Лазаревић. Говор г. Васе Лазаревића. У мучној и тешкоЈ борби, коју зовемо живот — имамо данас да упишемо још једну жртву једну болну- и скупоцену жртву. ИмамО' да се :-а навек опростимо са нашим прујатељем- ж другом пок. Милошем Ђурашиновићем, 1 кметом Београдске Општине. Када нас је Београд, пре 2 године, почаствовао поверењем да се бринемо о њиховој заједничкој: кући и њихозим сопственим интересима — сви шо м® појмили, колико тежак и колико деликатан задатак примамо на своја леђа. Рачунали смо и веровали. да у томе нашем напорном пвслу, морамо давати и жртава, али нико од нас није ни слутио, да ћемо их дати толико ни по броју, ни по квалитету. Наш драги мам покојни Ђурашиновић, већ је четврта ненакнздива и скуиа жртва, која нам се, за озај кратак период времена, отима из нашега друштва. И свака нам }е од њих била болнија од болнших Милош Ђурашиковић је био човек, који заслужује не само да га се сетимо и помињемо, но и да му се и неизмерно дивимо и оплакујемо. У низу ових огромних, великих и мањих послова, које је ова Општинска Управа узела на себе да посвршава — због којих је добила и једнако добија најлепша признања, како од меродавних престоничких фактора, тако иод широких народних маса — пок. Ђурашиновић је био једна жива сила, који је у томе подухвату лично учествовао и пресудну реч водио у великом делу њиховом, Његов иницијативни дух и његона беспримерна енергија, постизали су да не остане |без њиховог учешћа, ни један! од многобројних општинских пробдема, који су били на дневном реду, да не говоримо о онима, који су њему лично поверавани и у којима се огледао његов стваралачки дух и његово честито и часно биће, Па у нашој средини, где се често занемарују заслуге и где се не цени увек створени и прави пут радз и решавања — личносг пок. нам це-

ГоззрЈг. Васе Лазаревића пред Општином у име Одбора

дине на заједничком раду, ко1и, Је свима - нама и у Општинском ,Суду и у ОпштинСком Одбору, одиста импоновао и својом активношћу и својим карактером. Човек као што је био Ђурашиновип. не може се лако ни заборавити ни заменити. Нека међу нама његова успомена остане као вечни спомен и нека му буде лака ова земља нашег Београда, коме је предано служио и корисно послужио.

њеног покојника је кзрззито била запажеаа. И ако без довољно школе из младости, обдарен сзима добрим особинама свога народа он је својим стеченим богатим искуством и као занатлија, и као -никада незаморени учасник и борац у многим' оргенизацијама стручним и политичким — створио од себе савременог једног рааеника, који се могао мерити у послу и са најбољим интелектуалцима. У кулгурним народима западнога света, где