Београдске општинске новине

Брбј 46.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 3.

На теразијама зауставила се је пратња да би се са покојником опроСтио у име Централног Одбора Демократске Странке за град Београд г. Срба Тодоровић. Говор г. Србе т @д@вк槫$&& Секретара Централног Одбора Демократске Странке за град Београд. Застани тужни зборе, овде не раскршћу пута где један води животу а други вечном миру ; желим да се у име Централног Одбора Демократске Странке, опростим са Милошем Ђурашиновићем. Мили мој Мишо, тужан удес задеси Твога

Спровод на А* Члан највише нартијске инстанције демократске Странке у Београду, њеног Централног Одбора још од 1924. годике, Милош Ђурашиновић, је био свуда. где је требало примити удар противкика и учинити добро пријатељу у невољи. Вечито у покрету, имајући љубав према ближњему развијену до гравица несхватљивости, а оданост према демократији и њеному шефу Господину ЈБуби Давидовићу, која превазилази фанатизам ; млади столар сада већ један ; не само од највреднијих но и од најспособнијих чланова

адемском Тргу знања и љубави за свога кмета на прогалим изборима бирајуОпште вољен и пошгован, покојник је ту веру и лепо мишљење својих пријатеља потпуно оправдао, јер је личним примером служио за узор и похвалу. Његова широкогрудост и племенитост и према најокорелијим и најбездушнијим; његова приступачност и милосрђе према слабим и иејаким, а назад свега његова скромност, честитост и поштења, ретка је и несрављена била у даншње

Суда Општине Београдске; истрошио је своје тело. Пао је у борби. Пао је херојски на послу демократије беа компромиса, начела која су била садржина твога живоиа, а сада си нас оставио. Дубок је бол наш; Твога Централног Одбора, чији си несумњиво од најактивнији био. Ти то знаш, Знамо да нас све, све стари крвник вреба путем којим идеш и да нас авет смрти неће, ни једног мимо ићи. Али је ипак удар судбине био немилосрдан, отргао те је од нас. Када си нам био најпотребнији. Узео је родитеља јединчету а браћи и нама твојим пријатељима човека, који, је с поносом могао носити назив-човек. Мили мој Мишо, дозволи да ти Твој Срба каже, де се Центразни Одбор још једном састао, да смо сви дошли да Те видимо да будемо заједно, и да Ти ја Твој најбољи друг у место њих кажем „Слава Милошу Ђурашиновићу."

На гробу се са покојником врло дирљивим говором, који је срца стезао, опростио његов интимни пријатељ г. Ђорђе Којовић, шеф Статистике.

се истакнута места од поверења не додељују увек по школским квалификацијама, већ по стварној и осведоченој личној способности и делима — личност пок. Ђурашиновића би имала сва потребна свсјства да будс за^ажена и да игра велике улог«. За њега још нису постојале препреке овога света које би му оспориле његов перманентни и пуни рад на општинским пословима. Ни његови болни породични скрхаји, који су га у последње доба тако често снилазили, ни шегово ровито и поремећено здравствено стање

Србу, кога си тм ^олико волео, да се ту, на домак наше куће, нашег огњишта, нашег демократског Клуба озрости са тобом Када је млади столар дошао из светског рата жив своме дома и аакон борбе за одржање нације, шставио борбу за одржање своје егзистенције: идеје равноправности. слободе и југословенства, манифестошке у демократској странци привукошега. Племенитост карактера, бистрина ума борбени дух за правицу и дсбро ближњега. учинише да је млади столар био одмах ззпажен.

Говоц г« Тз. ИЗојовића Тешка и пуна бола дужност, која ми је као, ближем пријатељу врлог покојника пала у део, да се у име Демократа Савамалаца последњи пут са њиме опростим: крв ми леди, срце гуши и речи замире. - У моментима, када су, драги Мишо. твоји пријатељи, а са њима и цео Београд, очекивали да неизмреном љубављу и твојом великом вољом за радом, на коме си увек био први, са друговима омогућиш што боље унапређење наше престонице, зао удес те је спречио и из круга породице и наше средине за свагда те отргао. Рођену Ваљеву деведесетих година прошлог века, још као нејако дете, покојни Милош, прешао је са родитељима у Београд, где је основну и средњу школу свршио и столарски занат изучио. Настањен, од доласка у Београд, у Савамали, он се још првих дана са посвећује њеном добру и налретку, ради чега га савамалци у знак при-

нису ни за часак натерали овога неуморног трудбеника да зесаане или поклецне у своме раду. Шегов несаломљиви активни дух пратио га је до последњег даха, кида нам га је несретним удесом, стигла неумитна судба Божијег провиђења, пред којом је његова земаљска снага била тако малена, да јој се одупре или да је мимоиђе. Ми, представници Београдског Општинског Одбора. у чије име вршим ову свету и жалосну дужност, дубо.ко и искреио оплакујемо његову рану смрт. Жалимо и жалићемо дуго за њиме, јер смо свесни да смо у покојном Милошу изгубили један драги и скупоцени камен људске вредноће, честитости ? савеености, мудрости и иницијативоШј, с& којим га ]е природа тако богато обдарила. Оплакиваће га и толика маса његових личвих и политичких пријатеља и бирача, који су у њему гледали као и ми свога одличнога, умнога и некористољубивога представника и пионира на послу, јер покојник, који је руковао са толиким личним и материјалиим поверењем. осгављ>а данас овоземаљско царство, не само као заслужан, већ и као поштен и сиромашан човек. Са пијететом клањам се његовој сени и његовим смртним остатциаа, нека је слава и хвала за сва добра дела, која је починио у своме животу и нека за вечита времена лебди у срцима нашим лепа и светла успомена његова.

Његов, апостолско несебични рад на ширењу начела демократије, нарочито међу сиромашним грађанима Савамале, међу онима који су главни стуб демократије, учинише да је странка почела да задобија < ваким даном све нове и нове борце за демократију. После тегобног днев?гог посла, за исхрану жене и дечице, млади је столар проводио ноћи у читању и конферисању са пријатељима, да би ранога јутра у својој радионици спремао нов хлебац и то не само за сеоје и себе већ и за све невол?не тога крај«.

Спровод у Кнез Михајловој улици