Београдске општинске новине

Стр. 2.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Број 1.

По новом Закону о измени Закона о Општинама и обласним самоуправама од 6.-1.- 1929. имају се разрешити у целој држави све општинске управе. По чл. 2. истог Закона у Београду ће бити постављена Општинска Управа Краљевим указом на предлог Министра Унутрашњих Дела, која ће у смислу чл. 4. поменутог Закона имати састав и надлежност као и до сада. Господин Председник Мин. Савета и Министар Унутрашњих Дела Дивиз. ђенерал Петар Живковић упутио је акт Општинској Управи у коме је позива да и даље врши дужност до даљег наређења.

здкон о измени Закона о општинама и обласним еамоуправама

Члан 1. Све општинске управе у целој држави данашњимЦданом се разреШ УЈУЧлан 2. У општинама града Београда, Загреба и ЈБубљане поставиће се општинске управе Краљевим Указом на предлог Министра Унутрашњих Дела. Члан 3 У осталим општинама поставиће Велики Жупани нове општинске управе. Члан 4. Састав и надлежност општинских управа остаје и на даље иста, како је предвиђена досадашњим законима о општинама (уредбама, статутима). Члан 5. Исто тако Велики Жупан разрешиће дужности досадашње општинске бележнике и поставити нове. Члан 6. Велики Жупан поставиће по својим областима комесаре, који ће на даље водити све послове досадашњих обласних скупштина и обласних одбора, Ближе одредбе о раду овихкомесара издиће Министар Унутрашњих Дела. Чл. 7. Све одредбе Закона. уредаба, статута, наређења и правилника које су у противности са овим законом, престају важити. Члан 8. Овај закон ступа у живот и добија обавезну снагу кад се обнародује у Службеним Новинама. 6. јануара 1929. год. у Београду. Председник Министарског Савета, Министар Унутрашњих Дела, Почасни Ађутант Њ. В. Краља Дивизијски ђенсрал, Петар Р. Живкс вић, с. р. Председник Министарс,сог Савета и Министар Унутрбпњ их Дела Почасни Ађутант Њ. 8. Краља Дивизијски ђенерал, Пегар Р. Живкови 1, с. р. Видео и ставио Држав1и Печат, Чувар Државног Пе ита, Министар Правде, Милан Сршкић, с. р.

Ораш и Ншрш тшичног раша Беогргда I. Катастар Београда (Наставак) Тако једно снимање извршено је у ве шј мери код почетка рада на канализацији Бес Јрада, када потпуно су снимљени детаљи свију улица

за главни део Београда и израђени планови у размери 1:500 посебице за сваку улицу, али без везе са општим планом. За потребе канализације израђен је год. 1903—1904 нов генерални план Београда који је имао за основу Зарићев плац у размери 1:4000 са главним делом вароши до Београдске улице. У овом плану биле су уписане коте по утврђеним нивелетама у колико их је било а допуњен је тахиметријским снимањем од савске обале, савског моста, Баре Венеције, града. дунавске обале и дела између дунавске обале и насељених места на дунавској страни, а који део није никако снимљен свг до Карабурме, обухватајући и ову. Снимгње је за тим обухватило део око Новог Гробља и т. д. Гробљанске ул. Булбудерском долином до Таковске улуце и Дунава; за тим долином Чубурском и Мокролушком до Савског Моста. Сва ова снимања вршена су само за размеру 1:4000 и цртежи су по затвореним полигонима део по део, да би се само>"колико толико добио ма какав план по коме би се могло израдити генерални пројекат за канализацију. Овакав план сачуван је у Канализ. Одсеку а репродукован је у Немачкој. Овај план рађен је под надзором г. Милана Милосављевића шефа канал. одсека а радили су га Јован Обрадовић, Марјан Вујовић, Миливоје Бркић и поч. Бранислав Јелесијевић и Милош Стефановић цртачи канал. одсека. Исти је служио до рата за све општинске потребе и ако/је био са великим манама. Завреме рата пропало је и оно мало примерака што је било сачувано што није било штете, као и у опште за све регулационе и нивелационе планове који су за време рата пропали. Као штоЦје напред напоменуто, тек за време управу г. Главинића питање о катастру, које је мало^активније поведено за време управе Милована Маринковића 1902 и Ник. Стаменковића 1903, и ако је конкурс за шефа катастра расписан 1903. год. ступио је у активну фазу у другој половини 1904. год. избором пок. М. Болте за шефа катастра. До овог времена, као што је и напред поменуто, и планови које је радио Халачи као и друге планове који су на парче рађени за допуну ситуације Београда, за читавих 20 година нису чувани па одмах .допуњавани, тако да у свако доба престављају право стање постојећих улица и имовинских граница, где су ове биле премерене, већ су остављани без икакве контроле, ревизије и рада на њима, а употребљавани за све послове и потребе, да су после извесног времена били потпуно упропашћени а многи и изгубљени. Какав је то био злочин и вандализам није се могао ни тада појмити, као што се то не појима ни сада, и после тако великог искуства и после утрошеног времена и новца. Време које је проведено на припремама за из раду катастра и на самом раду на катастру доласком пок. Балте за шефа Катастра мало је боље искоришћено и за извесно време владао је неки ред и знао се извесан програм по коме се требало радити. На жалост ни то није дуго тра-

јало, па се опет начинио поремећај у једно добро смишљеном и организованом послу, који се се после опет продужио, али не онаквим начином каквим је требало радити по већ утврђеном програму. 1п§. Ј. Обрадовик, (Наставак у идућем броју) Нодтт тпНењГи прпње Беогрш Опш-швш Јј@ нзб№шва шеет мотоденнж чисгалнЕза. Проблем чистоће београдских улаца наметнуо се је даиашњој Општннској Управи као најактуелније питање одмах по њеном доласку. Решење тога питања диктовали су имсеративно: углед престонице и здравствени услови живота београдских грађана Констатовано је одмах, да ма како интезиван, досадашњи примитиван начин чишћења није у стању да повољно решн ово питање а и то, да без уклањања из вора блата и прашине нема радикалНог решења. А извор тога био је у некалдрмисаном Беогрзду и у рђавим калдрмисаним улицама. Због свега тога модерно чишћење и прање вароши добило је своју могућност тек поплочавањем Београда модерном калдрмом, што је извршено великим делом у току прошлих двеју година. Ооштина је иаручила код фраицуске фирме „Ренол" шест моторних чисталица, које су већ приспеле. То су чисталице најмодернцјег типа у аута са по два ваљка за чишћење и п© једним гуменим ваљком за прање калдрме. Да би се избегло суво чишћење, које диже облаке прашине, све чисталице удешене су тако, да се пре него што ваљак са метлама почне да ради, са водом из резервоара од 600 литара полије улица која се чисти. Како су ове чистилице од доброг материјала, то је њихоза трајност загарантована изузев, што ће ваљци бити замењивани новим Цена сваке чистачице са свима резервним деловима 165.000.— дин. Комисија састављена од кмета г. Драг. Крсмановића и одборника г. г. Др. Дан. Катића и Влад. Штерића извршила је пробно чишћење улица са овим чистилицама. Чишћене су улице Косовска, Дечанска и Краљ Александрова. За 20 минута са четири чистилице очи-