Београдске општинске новине

18

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нађе и да да своју пуну жеру пожртвовања, једну од значајних улога играју јавни паркови. Нарочито су са овог гледишта важни паркови у сиротињским крајевима, где је пОпулација јако намножена, а хигијенски услови живота у малим становима тешки, често и опасни. За заштиту њиховог подмлатка безусловно су потребни паркови. Они не морају да нредстављају носледњу реч баштенске технике, као рецимо Зелена Колона у Шенбруну и рунделе у ХајдПарку. Ие ' То већ улази у луксуз али шуме, што више шуме, што више ваздуха — то је постулат за здравље београђана. Управа. Београдске Општине је као нека краљевска влада у маломе. И она је ослобођена данас партизанских окова Општинских Одбора, који су се по једној болесној пракси изметнули пли у партиски анарат за изгласавање без размишљања, или у апарат за одрицање без разлога. И све је зависило једино од тога ко подноси предлог и ко гласа ; онозиција или управа. Данас су руке слободне људима од иницијатаве, мозговима од инвенције. Ако се раније није могла да спроведе једна паметна мисао, данас може. А та је мисао и лака и изводљива. Не захтева чак никакве нарочите издатке. Ствар је у овоме : Да општинска Управау договору са Министром Просвете и Патријархом, а по савету стручних привредника, изабере јбдан дан, који ке прогласити за шумски празник Београда. Тога дана све школе све хумане установе, војска и грађани илају уз лепу процесију дд засаде по један сектор по оголелих! и истакнутим обронцима Београда. За две три наредне године Београд би имао неколико милиона садница. Багрем и американски јаблан најбрже расту. Они за пар година дају и ,врло снажно технички и горивно дрво. У догледном времену од десетак година Београд би решио један важан део свога здравственог питања, можда чак најважнији и најскупљи, Најзад и педагошко-етична страна ове реформе била би у томе што би за Београдом драговољно или силом закона •— повеле се и друге варонш и села у држави. Међуградска сарадња Данас, када градови као економски, просветни и културнн центри добијају све већи значај, по себи, силом прилика, ставља им се у дужност коренито проучавање и темељна обрада свију

грана делатности, Једна међусобна сарадња великог стила представља и неминовну потребу : организација и сређивање градских финанеија, администрација, школство, уметност, подизање путева, зграда, изградња водовода, грађевинска политика, ватрогаство, здравство и остало, то су најактуалнија питања сваког града. Многи градови, пролазили су кроз исте и сличне фазе свога развића, и у том свом развићу падали су у читав низ грешака и скупих експеримената док су дошли до извесних резултата, док су доспели до модерно организоване градске муниципије, и на тај начин остварили су могућност свом правилном функционисању, и то једино захваљујући високом схватању послова и гиганској акцији кроз градске еавезе. На Жалост, наши градови нису "се баш мћого послужили искуствима великих европеких центара и њихових градских савеза, којн су од увек давали директиве за рад на свима пољима градске делатности. Код нас, у колико се и похмишљало на какву озбиљну акцију, није се дошло до резултата, јер нисмо имали довољно истрајних и јаких воља и снага ; а с^друге стране у колико је било, њихова акција није наишла на одзив баш код оних који су били најкомпетентнији да поведу рачун о овоме. Колика је штета по градове, општине и облаети што и међу; њима нема заједничке и међуеобне сарадње, излишно је наглашавати, тим више што су 'њихови путеви готово једнаки и воде пстом цнљу. Колико штетних одлука једних на рачун других, колико одлука којн нису у складу са принципима њихових односа најбоље се изражава у њиховим буџетима. Сматрамо да срећан напредак и процват наших градова постазава се само путем свестране колаборације кроз радни Савез Југославенеких Градова, које треба да окупи све наше снаге, сва наша знања, да се ту кристализују здрава гледишта и стварају корисне и плодне одлуке за све наше градове. Наш Савез Градова није до данас дао ннкаквих позитивних резултата. Његов рад за сада се саетоји из неколико скупштина, које за собом нису оставиле ништа позитивно јер, место да се на основу одлука скупштина развија рад, ми до данас нисмо видели ни осетили никакву конструктивну и консеквентну делатност! На Међународном Конгресу Градова који је прошлог месеца одржан у Севиљи, и на коме су узели учешћа и Луксенбург и још неке мање државице, Савез Југославенеких Градова, изгледа, није имао своје званичне делегате и референте. Престоничка Општина, упутила је два своја представника. Они су се ових дана вратили из Шпаније и они ће, свакако, изложити своје реферате, угиске и поднети извештај о донетим закључцима на овом Конгресу, којије имао не мали значај. МардОХпј.