Београдске општинске новине

Поштарина плаћена у готову ОПШТИНСКЕНОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Год. XXXIII

Београд, 15 маја 1929

Број 7

Годишња претплата . На пола године . . . За три месеца . . .

. 100.50,— 25,—

Дин. ДИН. ДИН.

Излази двапут месечно

Претплату слати упутницом администрацији: Таксени Одсек 0. Г. Б. Узун Миркова улица број 1.

Д-р Милослав Стојадиновик

Савез Градова Краљевине С. X. С.

Од прошле године Савез Градова наше Краљевине није се ни једаред састајао. Више узрока објашњавају застој у раду Савеза. Пре свега несређене политичке прилике имале су рђавог одзива и на рад наших градова у опште па су, самим тим утицале негативно и на делатност самог Савеза. Не бих желео да понављам тешко стање које, хвала Богу, постепено предајемо забораву, колико да оправдам застој у раду организапије која иначе има све услове да се најправилније развија и напредује. После 6. јануара и за Савез Градова настао је период несметаног рада, а ја лично верујем да ће он оправдати своју егзистенцију и наде које на њега полажемо. Чим су се реорганизовале Општинске Управе саобразно новим приликама одмах смо се бацили на посао оживљавања Савеза. На овој првој конференцији манифестована је, пре свега, пуна солидарност градова целе Краљевине а то је важно не само за њихову будућност него и за напредак целокупног народа, добрим делом зависног од напредка градова на свима пољима рада и живота. Никада у историји света није могла да се замисли култура једног народа, бар не у већим размерама, без градова као јаког носиоца те културе. Правило је да нагло опадање градова значи неминовно и пад културе на свима линијама о чему историја пружа много примера. — Наши градови су у

несумњивом просперитету после рата. Мали је број ових који показују опадање и они се махом налазе на границама које су силом околности повучене на њихову штету. (Случај с Битољем). Постоји факат напредка и пограничних градова ако су за то пружени саобраћајни, привредни и други услови (случај са Марибором, Суботицом и т. д.). У опште узев велики оквир наше слободне Државе пружа максимум услова за даље рззвијање градова, а ја верујем да ће идући државни попис утврдити ту појаву као што је већ доказано пописима појединих градских општина. Увеличавање градског становништва појава је која прати модеран живот свих напредних народа. У томе нема ничега специфично нашег. Овај процес померања снага у корист градова ни у колико и ничим не иде на штету села ако се упоредо и на село као такво буде обратила особита пажња уз чување свих оних лепих особина које га иначе одликују давајући муи нарочита преимућства. Оантогонизму села и града не може се говорити тамо где се ради на доношењу посебних мера које диктује природа ових разноликих друштвених организама, бар у погледу социјалне и економске структуре њихове. ВеОма је смишљено и одговара духу времена да се градови и у Законодавству издвоје као посебна грана државног старања, а то исто важи и за наше село,