Београдске општинске новине

Страна 2

Општинске Новине

које има специфично своје потребе. Са тих разлога разумљива је и тежња представника градова која иде за тим да се реши сплет питања која засецају у интересе градова. Оснивању овог општег Савеза Градова предходи оснивање мало успелих локалних Савеза у Војводини, Србији, Далмацији и т. д. Недискутујући овог пута целисходност Савеза појединих покрајива али, ето, показало се на делу да општи Савез целе Краљевине има више услова за рад и опстанак чему се можемо само радовати, ово у толико пре јер су у Савезу заступљени сви наши градови. Готово све културне државе имају своје Савезе Градова. Постоји и Међународни Савез са седиштем у Брислу, а тако исто учестано одржавање конгреса њихових показује и иотребу даљег развијања ових установа. Но и поред свега потребу нашег Савеза не бих желео да правдам постојањем а сличних установа на страни. Сваки народ има своје типичне одлике, своју индивидуалност и своје потребе из чега органски ничу и његове установе. — Наш Савез, независно од предњих чињеница, намеће се као неодложна потреба садашњице о чему се мора водити рачуна. Читав низ тежња. специфично градских даду се лакше остварити кроз Савез и његову делатност но кроз појединачно иступање разједињених и слабих градова. Задатак је момента да се што више удружујемо и спајамо до пуног изједначења свих интереса и тежња водећи рачуна о томе да смо један народ и да у једној и недељивој држави нашој м.орамо бити једно исто. Тај процес међусобног упознавања и стапања представља једну значајну националну појаву која је дошла до лепог изражаја и код оснивања Савеза Градова. Желети је да рад у томе правцу уроди што већим плодом, а да то буде залога у већ показаној свести градова и наглашеној жељи да се рад Савеза у будуће оснажи све новим и значајним иницијативама. Овога пута извршено је пре свега конституисање нове Управе. Анолого ранијем споразуму и статуту председништво је и на даље у рукама Загреба (Д-р Сркуљ) докле подпредседништво у рукама Бео-

града и Љубљане. Идућу конференцију у августу месецу одржаћемо у Сплиту и на Цетињу. Поред конституисања решавали смо о важном економско-финансијском проблему градова па смо се споразумели да Савез упути молбе Господину Председнику Владе молећи га да прихвати реформе за које верујемо да убрзавају процес наше унутрашње консолидације. Имајући у виду значај градова у општем развитку нашег друштва тражили смо олакшице и упрошћавање система финансирања без штете по државне интересе. У вези тога одређена су лица која ће у име Савеза обићи поједине веће градове Европе у циљу проучавања њихових прилика тако да ће се и материјалом са те стране допунити меморандум Савеза који ће се ускоро објавити у виду специјалне књиге. Поред економско-финансијских проблема дискутовали смо и о свима другим комуналним питањима, а нарочито је наглашена жеља да се што пре донесу савремени грађевински закони за поједине градове који у томе данас или оскудевају или у опште немају грађевинске прописе (случај са Србијом и Црном Гором). Истакнута је и жеља да г. Министар Грађевина што пре донесе грађевински закон, у форми општег оквир-закона, на основу кога би поједини градови лакше могли донети своје посебне прописе водећи рачуна о локалним приликама. Истакнута је опасност даљег развијања наших градова под околностима где се ови односи у опште не нормирају него преоставља случају и појединцима да сами одлучују судбину комуналних проблема по своме нахођењу. У колико данас има грађевинских прописа они су махом застарели и у томе смо далеко иза других народа. Важно је истаћи као рад ове конференције и међусобно упознавање делегата, уз истовремену измену мисли и тежња њихових. Захваљујући и тим личним везама као и озбиљности дискусија које нису напуштале оквир строге начелности конференција је за релативно кратко време завршила свој рад, а затим се прешло на разгледање комуналних установа Загреба које су у сваком погледу примерне.