Београдске општинске новине

Страна 10

Општинске Новине

које су моментално Општини потребне, више спадају у оквир установа за превентивну медицину, то јест њихово је деловање у смислу чувања и предохране, а не у смислу лечења детета. Те установе имају за циљ да створе дете одпорније према болестима и способније за живот и рад у животу. Сасвим је разумљиво да ће, у колико таквих установа буде више, и ниво здравља и одпорности подмлатка бити виши. Због тога, подизањем установа за заштиту детета, избећиће се потреба за подизањем установа за лечење како деце тако и одраслих, које су много скупље него ли установе за превентивну медицину. Исто тако једној здравој генерацији, у погледу физичком и моралним, требаће кад одрасте много мање диспанзера за туберкулозу, амбуланти за венеричне болести, станица за алкохоличаре, за које се рекрутују кандидати још од раног доба детинства. Најзад, број оних особа које свакодневно обијају општинске прагове ради тражења новчане помоћи биће сигурно мањи, ако би се тим особама, збрињавањем њихове деце

преко дана у једном обданишту, омогућило да за то време раде и да себе као и дете издржавају не од милостиње, него од свога рада. ■ То су у главном идеје водиље које се намећу при помисли на реорганизацију општинског санитета у Београду: посветити више пажње превентивним установама и то специјално дечјим превентивним установама. Како ће те идеје у детаљима бити приведене у дело то је питање у које се не може улазити у оваквом једном кратком чланку. Надамо се да ће санитет општински продужити да иде путем, којим је почео, и дати могућности развијању оних установа које недостају, а које су стварно потребне. Наша је нада у толико основанија што је садашњи шеф санитета, као дугогодишњи општински лекар и као раније шеф школско-хигијенских установа и њихових лекара, имао прилике да се увери о потребама деце, која морају бити главни и најпречи предмет пажње како наше државе тако исто и Општине београдске.

М. Милисављевић

0

Савремени начини гашења пожара

III (завршетак)

Због свога успеха у гашењу запаљивих теч ности у великим количинама нарочито се истиче начин гашења помоћу аене. Овај начин је пронашао хемичар Лоран (1.аш-еп1;), који је, мешајући сок добивен сувом дестилацијом појединих биљака са натријум карбонатом и сумпорном киселином, добијао пену способну за гашење. Лоранов начин није у почетку био практичан због тога што се је добијала мала количина пене. Сада је за производњу пене у великим количинама пронађена једна врло погодна материја која је названа „Сапонин". Сапонин је црвенкасто сив прах, који се налази у многим врстама биљака, хемиски састав му за сада још није тачно одређен. У једној форми га набављају из трговине и домаћице за добивање пене при прању веша. Ако се раствори у 62 грама воде 0,13 гр. сапонина и 5 грама натриум бикарбоната (№ 2 НС0 3 ) па се овоме раствору дода 8 гр. сумпорне киселине (Н 2 80 4 ) добија се око 700—800 ст 3 пене, која може релативно дуго као така да се одржи. Специфична тежина пене је 0,12. Кад се гаси са пеном она, због мале Специфичне тежине плива и због тога је веома погодна за гашења запаљених течности. Успех у гашењу постиже се на тај^начин што се између упаљене паре и површине теч-

ности утисне један слој који садржи у себи угљену киселину; топла течност се распадањем угљене киселине одмах расхлађује, а истовремено угљен диоксид и вода који постају из угљене киселине спречавају да пламен течности дође у везу са паром, која се је из течности развила. (Угљена киселина налази се у овом раствору услед тога што кад се натриум бикарбонат прелије сумпорном киселином ослобађа се угљена киселине (Н 2 С0 3 ), која се одмах распада на С0 2 и Н 2 0: Нагло одилажење С0 2 чини да се течност ускомеша и то се у хемији назива аенушање карбоната). Начин гашења аомоћу пене употребљава се нарочито за гашење великих резервоара за запаљиве течности (бензин, петролеум, уље и др.). При гашењу мора се пазити на то, да дебљина слоја од нене буде у толико виша у »олико је већа запаљена површина. У опште допушта се за гашење малих позршина да слој пене буде висок 3 см.; док за гашење већих површина слој пене мора да буде 5 до 6 см. висине. Нарочито је потребно да се пена у што је могуће краћем времену и то по површини запаљене течности проспе, Потребно је при гашењу пеном на првом месту обратити пажњу да се апарат за производњу пене што ближезапаљеномобјекту принесе и да се пена, помоћу подесних направа, према ситуацији, под притиском или без притиск 1, у довољној количини преко запаљене