Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна 11

површине пусти да истиче. Прскањем пене по запаљечој течности не постиже се успех, јер се течност узталаса, узбурка и због тога не може да се створи један слој пене који би је угасио. Најбоље се успева ако се пена убаци не директно на течност, него преко ограде, оквира, зида резервоара. Тада се пена може увек преко целе запаљене површине да разлије. Исто тако постиже се велики успех при гашењу пеном и запаљених чврстих тела. Пена за гашење може да се пролије преко упаљеног предмета, према величини и нрсти предмета који гори, помоћу ручних пожарничких справа, апарата који се вуку на точковима или из нарочитих постројења, која се за ту сврху постављају и утврђују на опасним местима. У најновије време пожарне чете употребљавају две врсте апарата за гашење пеном; то су т. зв. „Генератори" и „Мерзери за пену". Код „Генератора" прах од кога постаје пеиа усипа се руком, а вода која на доњем делу апарата пролази ствара пену, која се пожарничким цревима на ватру одводи. Код „Мерзера" се прах за производњу пене, у одређеној количини, формиран као патрон, у затворени и за ту сврху направљени казан меће. Вода се из хидранта доводи помоћу једиог црева, а са друге стране казана налази се отвор на који се постави пожарничко црево кроз које се постала пену на ватру одводи. Док код „Мерзера" количина производње пене зависи од величине патрона који садржи прах за стварање пене; дотле се код „Генератора" може добити колико се хоће пене и то без прекидања, само ако имамо довољно нраха при руци. Код.Мерзера" су неизбежна нова пуњења, дакле ирекидање ароизводње иене, код „Генератора" тога нема. Али „Генератор" је велики и мора да се вуче, а „Мерзер" пожарник мора да носи у руци или да га држи крај себе у пожарним колима. Специјално за Београд у коме за сада нема великих стоваришта и резервоара са запаљивим течностима, „Мерзери за производњу пене" су погоднији, зато што се лако носе, а њино пуњење од 20 кгр. праха може да да око 1 м 3 пене. Ако узмемо да је на 1 м 2 површине течност у резервоару са већом површином потребно 50—60.000 см 3 пене, онда се са једним куб. метром пене, која постаје од 20 кгр. праха, може да покрије површина од око 20 м 1 , а то је за сада довољно. Најзад као последњи од наведених начина за борбу против пожара јесте начин гашења иомоћу угљене киселине на — 79° С. Овај начин се већ неколико година употребљава и познат је као одлично средство за гашење течности и пожара електричних постројења. О успеху који се постиже при гашењу угљеном киселином у гасовитом стању/ми смо већ говорили напред, када смо описивали начин

гашења иожара иомоћу гасова који угушују иламен. Особина новог начина помоћу угљене киселине на — 79° С састоји се у томе што се она не уноси на огњиште у гасовитом него у течном стању. Под великим притиском и јако расхлађена на — 79° С угљена киселина се доноси у нарочитим судовима (челичшш цилиндерима) и убацује се на огњиште. Пошто угљена, кнселина не може да постоји слободна у природи то се она одмах при излазу из суда распада на угљен диоксид и воду (С0 2 +Н 2 0=Н 2 С0 3 ). Услед врло ниске температуре коју тај спој има при распадању и температура предмета који гору нагло пада, спушта се испод температуре на којој се ти предмети пале и онемогућава се даље сагоревање. Гашење се постиже хлађењем. Угљена киселина на — 79° С може се на огњиште просипати и помоћу специјалних пожарничких апарата или из нарочитих постројења, која се конструишу и поставе на месту, које треба заштитити од пожара. Овај се начин употребљава тек од скоро, али већ према великим успесима, који су се постигли, можемо се надати да ће овај начин усавршавањем постати један од најбољих начина за гашење пожара. На завршетку сматрамо за потребно да напоменемо, да велике цене инструмената и хемијских производа, који се за гашење употребљавају, спречавају многе пожарне чете да се снабду свим тим потребама, без којих оне у данашње време не могу да потпуно изврше свој задатак и да постигну циљ ради кога су и установљене. Београдска пожарна чета од свих наведених начина за гашење за сада се служи само водом, других инструмената нема. Узрок овоме треба најпре тражити у сувише старом схватању о потреби, вредности и користи коју имају и грађани и држава од једне бројно јаке, добро опремљене и свима средствима за гашење снабдевене пожарне чете. Код нас често сопственици упаљених објеката: зграда, радњи и др. правдају и своју и општу немарност и неразумевање речима: „па нека гори — осигурано је". Нико неће да разуме да сваки пожар смањује укупну имовину народну и ако је штета покривена осигурањем. И то је један доказ како се код нас тешко схваћа и осећа потреба за добро снабдевеном пожарном четом. Индиферентност и застарело схватање манифестују се свуда. Предлози и тражења пожарне чете готово увек су занемеривани или им је врло мала пажња поклањана. Тек ове године Суд је наредио да се изврши набавка апарата за гашење пеном. Ватрогасац се код нас увек квалификовао као и некадашњи патролџија или фењерџија, — помињање њихово изазивало је само доброћудан [осмех. Једино онај који је тражио помоћ одЈ пожарне чете