Београдске општинске новине

Општинске Новинс

Страна7

редовно а V разред походе деиа која се обучавају у ком занату. Пре подне до 10 часова су та деца у школи а одмах затим одлазе у радионицу и уче одређени им занат. У Заводу су, за сада 2 радионице: кројачка и обућарска. За чудо да ова деца показују велику наклоност занатима и брзо их свате, као што показују велики напредак у цртању и писању. Настава с децом врши се редовно. Она изискује доста стрпљења и познавања посла. С тога Завод узима известан број учитеља, који се васпитујући у Заводу спремају за учитеље глуво-немих да после двогодишњег рада положе испит за стручне учитеље. Сем обуке у говору при чему се тражи тачно артикулисање, деца имају нарочитог наставника за цртање и ручни рад. Нзихови цртежи показују велики дар, а ручне израђевине од лике, перли, хартије, дрвета и др. показују њихову марљивост и труд. Мања деца из I и II разреда раде с хартијом и пластелином. Ова школа ће идуће године имати и VI разред, тако да ће школа бити попета на 8 годишњ.е школовање, како је то свуда у свету, те ће деца из Завода пзлазити потпуно оспособљена за говор, а при том ће знати један занат од кога ће живети и бити користан и себи и друштву. Осетила се потреба да се у Заводу отвори и приправни разред, као мало забавиште где би глуво-нема деца имала наставу пре редовног обучавања у разредима. Управни Одбор Друштва је то већ решио и надамо се да ћемо у идућој школској години имати приправни разред што ће у многоме олакшати редовну наставу доцније у разредима. До сада се радило по старом методу учења појединих гласова и спајања истих у слогове и речи. Већ идуће године почеће се рад у I разреду по новој белгијској методи, која захтева одмах изговор целих речи. Наши наставници су упознати с том методом у току ове школске године, јер је исту проучио и о њој штампао књигу г. Рамадановић, уредник „Гласа Недужних" и управник Завода слепих у Земуну. Друштво је у овој години добило је-

дан легат по тестаменту поч. Милице Нешићке те ће на том имању подићи још потребних зграда, модерно их уредити и ту преместити завод. У том^случају Друштво би [могло да прими 60—70 питомаца. Од 50 питомаца, колико их сада Друштво има, 25 су на буџету Друштва, а остали плаћају месечно по једну малу суму, која често није довољна да исплати ни хлеб за питомце, али се Друштво и у овим : случајевима руководи хуманим обзирима и утрошак на децу накнађује прилозима и помоћи добрих људи. Родитељи ове деце који плаћају за издржавање деце у Заводу плаћају овоме месечно од 50-300 динара. Оних од 50 и 100 динара месечно има највише, а оних од 200—300 динара има тек 3—4. Врло је незгодно што области које тако исто имају дужност социјалног старања не воде довољно^рачуна о таквој деци у својој области па да их упућују у овакве Заводе, за ту децу плаћају једну малу суму и на тај начин отргну их од заборава и пропадања, а' установама које се о њима старају пруже потпоре за развијање све бољих и бољих услова за ту недужну децу. Општина београдска извршила би једну велику дужност према деци кадЈ5и се што више посветила тим питањима и кад би људе који се поодавна баве тим питањима позивала свремена на време, чула њихово мишљење, те јој се не би десило оно што се дешава у једњој њеној установи да мења сваких час управнике (у Дому старица и стараца) и да увек буде незадовољна радом у тој установи. Само савети и контроле људи посвећених у те ствари донеће повољне резултате и неће се у том случају почињати од најосновнијих ствари, ствари које су у страном свету давно и давно решене и око којих не може бити разговора. Ја ћу, господине уредниче, бити слободан да Вас још који пут замолим за допуштење да о неким питањима проговорим, о питањима која ће/ сумње нема, интересовати и стручњаке а и све људе који имају интереса за социјална питања, а нарочито за питање детета.