Београдске општинске новине

Страна8

Општинске Новине

Добривој Стојадиновић Стручна Општина - Носилоц Комунолие Политике

Ако загледамо у развитак градова од најдавнијих времена, јасно ћемо умотрити видно обележене фазе њихова кретања од примитивног облика агломерације ка граду данашњице. Град у првом своме облику постојао је као град-тврђапа и његова појава забележена ]е тамо где су се за његово стварање појавили економски и политички услови: у Египту, Судану, затим у Асирији, Месопотамији, Персији, Китају; то су градови племенских поглавица, фараона, сатрапа, ханова, султана, с пуним обележјем захтева времена и циљева. Други основни тип градског облика, по времену појаве, је град држава античкога доба (ПоХгд, 51ас11б(аа1, сНуб1а1е *Ј. Град на том степену развитка знатно узмиче граду-тврђави. У њему се запажа виши облик друштвеног живота: извесна подела рада, развитак трговачког капитала и радни однос који из њега проистиче, ликвидација грубога типа робовања, васпостављање политичке управе. Антички град Грка и Римљана дао је основицу комуналне политике и прве зачетке општинске самоуправе. Срушену цивилизацију Истока наследио је базен Средоземнога Мора, где се преко градова развио други правац исгоријскога живота. Свима нам је знано од колике је важностн по историјску формацију света било цветање Атине и Рима, без чијег изучавања савремени урбанист не би могао дати слику новога, будућега града. Средњевековни град представља трећи тип градског развитка. Он се појављује на рушевинама античкога грзда, у новом облику, на новим основицама, пред одрећеним привредним односима нове епохе. Он је најсложенији облик урбанског расматрања. Град те епохе појављује се први пут као самостална комунална јединица. Савремени град представља четврти образац у развитку градског живота, а његова зачетна фаза датира од француске револуције 1789. г., падом феудализма и правом нове привредне констелације. Техничко-материјална основица савременога града XIX и XX века положена је у темељ новог урбанизма чијег је развитка сведок данашња генерација. * Риз1е1 <3е Сои1ап§ез: „1,а сНе апН^ие".

Ово неколико сажетих напомена о развитку градова кроз историју потребно је нагласити, да би се увидела велика потреба изучавања свију историјских околности које су опредељивале овакав или онакав образац градскога живота. Ако је тачно, да је историјска непрекидност значајан чинилац за даљи развој човечанства, онда је нужност проучавања таквих појава једна од првих дужности данашњег човека коме је поверено, ма у каквој функцији, вођење општинских послова. Овим бих хтео да нагласим, да сваки општински орган данашњег савременог града мора располагати потребним познавањем комуналне науке. А комунална је наука разрађена и израђена. Кад је с правом речено: да је савремена култура—култура великих градова, тиме је јасно наглашена нужност упознавања до најмањих ситница свих услова од којих зависи правилан развитак града и добар живот његових становника. Савремени град, са својим сложеним потребама и великим порастом, као синтеза градова свих ишчезлих епоха, представља најкрупнији проблем данашње цивилизације. Отуд комунална наука обухвата читав ред научних дисциплина. Град у теоријском расматрању има основицу у социологији, као газдинство своје врсте ослања се на политичку економију. ГБегово постојање не може се расматрати без економске географије, а градска управа не може се замислити без претходне студије из области административнога права. Материјална средства за вођење општинских послова проистичу из финансијске теорије, а социјално-привредне установе општинске не могу добити устаљени правац према захтеву тренутка без створеног система у тој области рада. Техничка страна општинске делатности мора да обухвата сав сплет напредака на техничком пољу служећи се последњим изумима. Поред тога, контрола, статистика, естетска област рада — све то намеће нове захтеве проучавања и примене. Створити слику напретка савременога града, значи познавати, поред осталога, географски положај његов, климатске услове, историјски развитак, радне односе садашњице у наслону на проучавање сличних односа који су га опредељивали у примени комуналне политике,"класни