Београдске општинске новине

Страна2 —

О пштинске Новине

Д-р Милослав Стојадиновић п.председник Општине Београдске Питање реона и Грађевинског Закона

Пре и за све време после рата питање реона Општине Града Београда никад се није могло правнлно решити, нити утврдити јасни појмови о томе шта се све има сматрати као реон. У појединим законским одредбама и тумачењима, која из ових проистичу реон се идентификује са атаром општине. У другом случају мисли се на ужи грађевински реон, који се битно разликује по својој површини од атара. Ствар се компликује у толико што је проширење реона у поратним годинама ишло у неколико разноликих праваца, независно од атара. Тако постоји реон јавне безбедности, који је већи од атара општинског. Приликом последњег пописа, који је обављен 15. априла тек. год., Општина Београдска такође је проширила реон, узимајући за основицу проширења онај део који се потпуно поклапа са реоном јавне безбедности коју врши Управа Града Београда и у делу суседних општина. Напослетку дошло је проширење грађевинског реона одлуком господина Министра Грађевина, но то проширење обављено је у оквиру самога агара, а који се ипак не поклапа са овим последњим. Из ово неколико краћих напомена види се колико је питање испреплетано с обзиром на односе са суседним општинама, а компликовано с обзиром.на саме односе који се њиме теже да регулишу. Свему томе треба додати и тежњу проширења трошаринског реона, који у данашњим просторним размерама показује једну очигледну аномалију и на штету је интереса саме Београдске Општине. Тако се трошаринска станица у улици Краља Александра налази недалеко од Студентског Дома — Задужбине Њ. В. Краља, докле се густа насеља стварно простиру далеко од ове станице, па чак се и сама крајња трамвајска станица налази далеко од трошаринске границе. Јасно је да Општина услед тога има велике губитке, јер се на производе, који се уносе и несметано продају или кријумчаре на делу

ван граница трошаринског реона, не наплаћује нити може да наплаћује трошарина. То исто важи и за остале главне друмове који уводе у варош, а где се такође указује потреба обележавања других граница. У питању саме границе атара између Општине Београдске и суседних Општина постоје многи и још увек неликвидирани спорови. Кад је код последњег пописа требало да се утврди број становкика на атару Општине Београдске, онда смо узели за основицу разграничења између наше и суседних општина оно што Београд сматра као границу у спорним случајевима. Спорови ове врсте појављују се тако исто и код катастарског премера и давања осталих података који су потребни за Министарство Финансија или друга Министарства. Као што се види и питања атара као и реона до данас није регулисано, тако да су и сви спорови који отуда проистичу у природи нерегулисаних односа између Општине Београдске и суседних Општина. Нова Општинска Управа придаје овом питању највећу важност и рачуна на озбиљну помоћ државе приликом дискусије која ће се ускоро повести по овом питању и на бази њених конкретних предлога, водећи рачуна о интересима Београда, који налажу потребу најправилнијег решења атара и реона. Нова Општинска Управа узела је у рад сва ова питања и ускоро ће зато тражити одобрење од надлежних фактора. Овом приликом хтели бисмо да подвучемо нарочито значај и потребу што скоријег доношења једног модерног Грађевинског Закона, који би решио сплет ових питања и, обележавајући тачно нове границе атара и реона, створио базу не само за правилно развијање Београда, него тако исто и суседних Општина. Погрешка је што се до сада покушавало да се сва ова питања реше путем Уредаба, којима се никада није могла да обухвати целина. Јер, оно што је главно, то је тачно обележавање нових