Београдске општинске новине

0О1и тинске Нониие

Схр. 23

({ол 1 У налг,и : 0 јевтинијем снабдевању Београда са животним намир ницама, надзору и њиховом хемиском испитивању реферат председника општине од 24. јуна 1895. године, који је поднет одбору општинском 11. јула исте године. (Наставак)

После хлеба и мееа главна животна намирница је вино. Ко данас погледа са Калимегдана на дебаркадеру савеког приставишта, тај ће видети стотинама а кад што и хиљадама буради где леже на обали често не покривена, изложена свакој непогоди, лети најжешћој врућини. У тим бурадима је махом вино, алкохол, уље и сирће. Пошто се над том робом изврши царинска манипулација, она се, нарочито бурад с вином, откотрљају мало даље, и ту чекају муштерије... Чекају недељама, ако не месецима. Какво ће постати и најбоље вино са којим се тако поступа, не треба ни разлагати. И ово не може дуго овако остати. Општина мора да се брине да подигне своје стовариште за вина, алкохоле, уља и оцат. Она то мора учинити не само због трошарине, јер ће само на тај начин моћи осигурати себи сав приход који су те течности у стању да даду вароши — него и због квалитета њиховог, јер како би се трошарина плаћала на количину која се из општинског стоваришта за вина износи у варош, то нико не би имао рачуна да ту количину увећава водом или другом каквом течношћу. Општински антрпо за вина треба да буде на оној тачци савске обале до које дођу шине железничке, јер ће ту бити и главна царинарница и паробродска станица. * Остаје ми још да напоменем једну меру, која се нарочито за Београд препоручује, баш и кад у њему буде централне пијаце, а камо ли сада када је пијаца ексцентрично постављена. Наша варош је -тако раштркана да становници на периферијама, нарочито сиротнији, а њих је много, не могу сваки дан предузимати формална путовања до пијаце, да се снабдевају са оно мало животних намирница које њима требају. С друге стране становништво наше вароши тако је мало према простору који варош за-

узима да, ако се у свима крајевима Београда створе филијале пијаце, онда у нашој вароши неможе бити праве пијаце. С друге стране неможемо допустити да се толики Београђани муче, да остављају посао од кога живе и да дангубе путујући на пијацу, а с друге стране не емемо допустити да у Београду буде 5 пијаца, поред којих варош не би имала ни једну пијацу како ваља. Можда би се у овој дилеми могли помоћи овако: да општина оганизује све садашње пиљаре и прекупце београдске, (који ће и онако остати без занимања кад општинска пијачна агентура завлада пијацом) у једну чету уличвих телала за јестива, коју би распоредила по крајњим улицама Београда, које буду најдаље од пијаце. Сваком таквом телалу општина би дала право да може у нарочитим колицима разностити, оглашавати и продавати све пијачне потребе или бар главне под условом: да сваки дан мора са својим колицима проћи кроз све улице које су му одређене, и само кроз њих. На тај начин сиротни становници на периферији Београда могли би сваки дан пред својим вратима или са свога прозора купити што им треба за кујну, а пиљари и прекупци добили би корисније занимање и за себе и за произвођаче и за потрошаче. Ово су, господо, мере, за које ја мислим да би општина могла и требала да их предузме ради правилнијег и јевтинијег снабдевања Београда животним намирницама. Ја вас молим да изберете нарочиту комисију из ваше средине, која би прокритиковала ово мало података које сам ја у хитњи и у сред толиких других послова могао напабирчити; та комисија би вам поднела формалан предлог како за најхитније мере, које ваља одмах предузети, пре него што одпочне функционисати варошка трошарина, тако и за стално решење појединих питања у Београду". Надзор и хемиско испитивање намирница у 1892 години

1892 година била је по реду: друга година редовног хемиског испитивања животних «а.мирница. Иопитивање је вршено у Државној Лабаратор|Ији од стране општинско-г хемичара Д-р Ал. Заге, а под упра^вом државног хемичара Д-ра Марка Т. Леко. Други ГОДИШЊ1И извештај >од октобра 1891 до октобра 1892 који је Д-р Леко поднео одбору општине београдске 19 октобра 1892 године, је ретко интересантан, у погледу начина испитивања а « о превентивним средстви-

ма да се стане на пут даљим злоупотребама. У том извештају у главноме представљеио је 1474 прегледа разних предмета од кој-их су били иеиоправни 281 предмет. Оосле ових извештаја, Суд је до«ео ову наредбу о надзору и хем,иском испитивању намирница: „Суд општине вароши Београда у интересу народнога здравља, на основу члана 36 тачке 6 закона о општинама а према решењу одбора општинског од 18 маја 1892 год. АБр. 7121 издаје ову