Београдске општинске новине

ОпШ^инске Ноеине

Стр. 221

Др, Марија Илић

Беогрод по речнмо једног племеннтог строноа

1^а с11ас!е11е с!е Ве1дгас1е... УезН^е кигаппе с!е 1оп§е 81ес1ез с!е (ЈеиИв, Оп аигаН ри 1а јеЈег ћаз сотгпе ипе гијпе, (Згез5ег,!асе аи с!е1, зиг зез уЈеШез соигНпез, 1Јпе јтшепзе е{ зопоге ауап(:-8сеепе <ј'ог§иеШ М. Муојге. Тек што сам иаписала насло-в, а већ ми је као ггротест дошламмсао: „странац"? — Зар је Мориц Ривсар у 1Срб«ј:и, Југославиј.и — стралац? Зар п.егсве давие, дубомо проо1сећане речи, што их је написао о нашој раси, о Београду, не даказују, како је и-лузорна деоба на градове, покраине, државе, како је нетачна теза, да сваку земљу најнише -воле и |најви;ше за њу дају њезиии рођени синови: Објект, достојан љубави и штовања, објект, који садржи у ^се^би елемент, моји дају базу 1за иеку веру, буди у чоеечјем срцу, ако је :племенито, љубав без обзвра иа њтове уже везе, припадност по рођењу. — Уз домогаииу по 1случају иостоји и домовина раг е1ес!10п, она којој дајемо најбољи, најилемееиФији део нас самих. Ми Југословени можемо с по1Н10СО'М указати на много светлих лица ив читаоог нашег нациоиалног « културног живота, који су — и ако по пореклу странци, — ипак за ову земљу давали (Ј'НО исто, што и њени 1најбољи рођеии синови. Била оу то лица апсолутне вредноети, која би била велика у свакој средини и у свим приликама... <Ко прии пут дође у Београд, нролази у њему кроз све оне фазе осећаја кроз које човек нужво пролааи, кад дође у дотицај е но:вим бићем. ЈБићем", јер град је доиста биће, многоетруко :биће, жие|и органмзам, чија је душа у толик '0 компликованија, што је компликованија душ:а људи, који у њему живе. ■Како је тешко определи™ душу прада!... Треба ухва:тити оно што је главно:, а не испустити из вида :ии нијансе: видети огром1не палате, а не заборавити ни мале периферијске кућерке, оне што нестају, што говоре о прошлости, као стари пун бразда човечи длан; видети липе, веселе, богате жене, а у исто време ловити суморни, чежнутљиви поглед градских нарија, оних што стоје далеко од светла и вре®е, што Ж1иве својим засебним жиеошом, певају своју вечи ( ту, (»осталгичну песму, проткаН У бритом насушног хлеба... Вел1ика је и ком-

пликована душа града! Једна, две познате ноте, звука, остало је — мистерија, тајна. Ривоар се није ограничио н>а величанствени опис, што га — рекла бих — еилом намеће ненаткриљиви положај Бео-града на утоку двеју огромних река, он ее не зауставља на опису београдских вечерњих маглица, божанствених вечерњ^их сумрака, стикиских, елементарних непогода, што царују над њим с врха схаринског брега за размишљање — „Фицир Бајира" —он га не гледа сам<о у визијонарној, пес(;;ич !ко 'ј дистанци, он раскрива његоеу душу, он слуш-а његове дрхтаје, изноои их на свом јееику у ком се речи попут складних акорда слевају једна у другу и дају од почетка до краја моћну, снажЈну песму, која оставља постојзн траг у нашим успоменама. Ривоар-ов „Бе Ве1§гас1е (Јез 1етрз поиуеаих", књига дивних зеленик корица — симбол: вере, н-аде — са својих пергаментоких лиетова прича, говори о љубави, великој, огромној љубави Француза за бели трад, чија је |сшака стопа земље натопл.ена крвљу, вел1и(ки:м сузама, чија је трагична .судбина у прошлоспи инспирисала немачког сликара, да створи алгоричку слику у којој страда и: умире ,и нападач и бранилац... Као активни француаки официр Ривор се за време светског рата борио раме уз раме с нашим војником, на нашем фр^онту. био је наш Лгеге сЗ' агте", а постао је — брат по души. У борби за Србију изгубио је десну руку. Мајка Југовића окрећући Дамјанову р^уку, говори у молу: „Руко мојЗ ј зелена ј .абуко, Где си расла, где л' си укинута?! Узрасла ои на криоцу моме, Укинута на пољу Косову " Ривор вели: „Имао сам две руке, но сад ми је остала само једна, једна, мала, бедна рука:, друга је тамо негде на далеким оброицима Кајмакчалана." — Ова за писца нузгредна констатација о изгубљеној руци сачињава за нас посебни пасус његове лепе књиге, јер и Ривоар стоји у реду наших великих „Ми{и1еб сЗе 1а §гапс!е §иегге", који ће вечно као поносне каријатиде стајати уз путеве, који воде траговима наше скорашње, велике прошлости .