Београдске општинске новине

Страна ^4 • " " ских кућа г. Г. Вајферта и Бајло.ни-а, Удружење је до сада већ прикупило око 1,500.000 динара ,и на тај начин, већ осигурал-о темеље школи. С обзиром на важност ламењеног циља овај школи, и с обзиром на ,напоре које је београдско гостионичарство чинило и чини,

——* ОпштИнско Новинв и најзад с обзиром на о,ну племениту улогу, коју ова 'школа треба да има, м,и се надамо, да ће ,нам Суд и Одбор Општине Града Београда изаћи на сусрет и дати нам потребан ;пл.ац за школу и у том би случају, већ идуће јесеви имали готову хотелијерску школу и одпочели предавања у њој.

Пренос и сахрана посмртних остатака изгинулих Српских ратника у Француској

18. августа ове године сахрањени су последњн остатци наших палих ратника, који су пренети из Француоке. Цео Београд, званични и незванични, одао је последњу пошту и још једном поклонио се поамртним остацима жртава рата. У име Суда Општине Града Београда преносу посмртних о^статака од жељезничке станице до гробља званично је присуствовао г. Исидор А. Протић, кмет правник и застуганик п.председника. Г. Протић се, у име Суда Општине -Београдске, онростио са сенима заслужних покојника ов:им речима: Београђани! Ми данае опет имамо једну тужну евечаност. Она нас оДмах у мислима и успоменама преноси у период страш.ног и крвавог рата 1914 до 1919 год. Данас се, ево, после десет 'Година од свршеног рата преносе кости наших грађана који су за в,реме рата помрли у Француекој највећим делом од ратних последица. Међу овом групом ковчега има врло угледних наших људи: активних и резервних официра, виших чиновпика, трговаца, студената и избеглица, који после нашега слома концем 1915 год., повлачећи се кроз непроходне Албанеке гудуре, дођоше у питому земљу Француску да се омрепе, освеже и спреме за нове напоре. Сви ов,и наше људи, може се без устезања рећи, нашли су у Француској и Французима своју другу — нову Отаџбину, јер тамо беху свесрдно, пријатељски дочекани и пригрљени. И нико као ми није осетио колико

је тачна она крилатица: да сваки човек има две отаџбине: своју и Француску. То је за све нас било доба најкритичније и ти 'моменти из наше прошлости, кад смо гладни, оголели и боси, кошени немилосрдно разним заразним болестима, које су неминован атрибут снакога рата, стигли неки до Крфа, неки до Обећане земље Француске, која нас притиште на овоје груди, ти моменти остаће дубоко урезани у нашим срцима -као вечан дуг благодарности Француској. По фаталној књизи судбине, многима од наших ратника и избеглица било је суђено да поред свих угодности једног толлог пријема и савршене лекарске номоћи и неге, »пак подлелну неки ранама а неки .болестима и да оставе овоје коста у Француској. Свеже хумке гробова наших људи почивале су до пре петнајеет-двадесет дана вечни сан у цветној земљи Француокој, г,де су њихови гробови чувани са свим оним пијететом који се указује гробовима њихових палих ратника. Сад су одједном, пошто су им гробови прекађени на свечан начин испраћени из Француске и кренути ради преноса у њихову проширену Отаџбину за чији су се идеал борили и пали. И ето данас грађани Београдски сакупљени у оваквом огромном броју дошли су да одаду дужну последњу пошту посмртним остацима жртава рата и да на тај начин покажу да у свакој прилици цене заслужне људе. У име суда Општине Града Беопрада ја се дубоко клањам пред ковчезима сени наших грађана који у служби Краљу и Отаџбини своје животе положише. Нека им буде лака српска земља и нека им је свака хвала и слава!