Београдске општинске новине

0 г11 Јј Т II11 с ке Новине

Стр. 23

Воја Пековић , Поднзањв Шноле за Гостионичарснн Подмлодак

Под изање |И издржавање п.рофесионалних стручних школа у нашој земљи, >остављено је потпуно приватној иницијативи без икаквог учешћа државе у с-амом стварању тих школа. Тако су привредне организаније и установе морале чинит« огромне .напоре увек, да би бар нешто, у погледу ваопитања морал .ног и духовног уздизања свог подмлатка учиниле. Тако је Београдска Трговачка Омладина, својим напорима, агилнојшћу и пожртвовањем читавих генерација успела, да трго©ачком подмлатку даде у читавој земљи још пре Светоког Рата, оолидну 'стручну опрему, не само из књигоеодства, трговачке рачунице и других школских предмета, него да овоме подмлатку даде у довољној мери и једно више опште образовање и васпитање тако, да се могу у свим-а 'питањима и свима приликама снаћи сви они млади учесници у трговини, који сврше нижи курс недељно празничне омладинске шкоде. А они, који најбоље заврше то ниже школовање, добијају и вишу наобразбу, свршавање вишег течајног омладинског куроа и теме добију потпуно трговачко васпитање које је равно ваопитању које даје Трговачка Академија. Занатлије исто тако чине велике напоре и показују као и трговци одличне резултате у погледу школовања и духовног уздизања за свој подмладак. Оии су такође створили стручне школе за свој ученички кадар и врло живо ннтересују се за његову стручну и општу .наобразбу. Оаи, т. ј. наше занатлије, поред школе, већ сада стварају и До.м за овоје ученике, у коме ће они, њихови ученици, бити под контролом мајстора лотпуно збринути. Изузетак у томе чинило је наше гостионичарство до скоро. Али увиђајући огроман знача] ваопитања свога подмлатка, како са гледишта своЈих сталешких интереса, тако исто и још више са гледишта шших друштвених и државних интереса и потреба, и наше је гостионичарство настало свим евојим еиламв, да у Бе" раду створи једну такву школу за гостио«ичарсми подмладак, која ће тостионичарском подмлатку дати сва потребна знања од "сновне наставе за гостионичарство па до хотели јерске академије, и на тај начин биће :попуњена једна велика празнина, која ее код 11 ас , нарочито у погледу саобраћања са странЦима и туристима на сваком кораку као неДостатак примећивала. Пре свега, наша земља, има толико при-

родних блага и лепота, да се са њам не може сраваити ни једна земља у Европи. Наша купалишта на приморју, наше бање по целој земљи јесу благодети « богатства природе, којих у таквом изобиљу нигде нема. Па онда наши брдски и планиноки крајеви, као што су Златибор, Рибница, Милошевац, Калуђерске Баре и други крајеви, Рудкик и т. д. јееу бого,м-дана летов 'али1Шта и одморишта, каква се ,нигде наћи не могу. Па ипак, код тих тако раскошних прирздних лепота и лековитости, наше су бање и наша летовалишта еувише мало од страних туриста посећена. Зашто ? 'Први и најглавнији је разлог, што код нас ,нем<а довољан број хотела са добрим конфором. Тамо, где је и тога, }авља се други и Јо1Ш већи недостатак. На име, послуга, младеж, не само да је необразоеана, често чак и непиемена, >а у доста случајева и недиециплинована. Наш је елеменат сиров и необрађен као и природа земљишта, али је он обдарен и зато је потребна школа да обради и оплемени ту особину, што ће несумњиво дати одличан резултат. Јер је заиста ружан гест да људе-странце, који долазе да виде наша природна богатства и који нам остављају без обзира на све остало прилично новца у здравој »алути, што је за нас без сумње од велике важности и интереса, одбијамо својим немаром, који се може излечити. Да би све те недостатке одклонило, Удружење Бе.оградских Гостионичара, чинило је и чини и данас највеће напоре, не штедећи личне жртве и напоре својих највиднијих представника и у шогледу проучавања свега оног, што је потребио да се једна тако потребна школа створи и у погледу прибирања 1М 'атеријалних средстава да што пре види остварену своју идеју. Тако је још пре две године удружење делегирало свога председника г. Душана Миличевића, који је у циљу проучавања хотелијерсмих школа пропутовао Швајцарску, Француску, Белгију и Немачку и поднео елаборат о томе питању у коме је и један читав просветни програм -обрађен и предат удружењу на чување, да се употреби кад томе време дође. Друго, у погледу припрема .материјалних средстава, Удружење је и на томе пољу, дало видних доказа н свога смисла и ложртвовања да се до тих средстава дође што пре. Благодарећи пријатељској пажњи и предуеретљивоети наших двеју нознатих пивар-