Београдске општинске новине
Страна6
Општинске Новине
три цвета или ноколико књижица. Од те деце не може, тамвим рпдом, постати ваљано чељаде, ако >се пусти да такав и тај посао и даље упражњава. Сигурно је да ће таква деца пре времена постати '0»о што се не жели. Женску децу збриња-ва у последње време Друштв'0 за заштиту девојака. Рад је тога друштва корисаи и са мало р 'еформ1И1 био би к олоеалан. Ал.и и овде као гото ; во и свуда о-скудевају материјална срества за један обимиији рад и за једно вишебројно обезбеђење женске деце коју невоља отера на улицу. У раду тога друштва има лепих иримера, има примера који 1вас могу тронути до еуза, примера који ће 1вам показати да збрињавање на време пр еставља иоловину успеха. Сва та улична деца могу се подел1ит1и у две категорије по ономе ко се о њима стара. Једна с без родитеља, без обзира каквог су стања; друга имају родитеље (било оца, мајку, било једно од обоје). Најбржем пропадању су подложна оиа деца која н-емају никога свога, нити .'КОПа ко се о њима стара. Имам један фраиаитан пример искоритпћазања те деце која никога немају. Често сам виђао' по кафанама једног малишаиа да продаје оловке, хартије и још неке друге ситнице. Биио је то мило И) с.импатично дете. Узео сам му једну олозку и ступио с њим у разговор. Без родитеља је и њега и још два три дечка држи једна жена за коју сви раде. Чим се еврши рад у основној школи одмах та деца, до неко доба моћи, иду по кафанама и продају своју робу. Поред тога што деца тако пропадају служећи таквим „милосрдним" лицима (а таквих је у Београду много), деца пропадају неодевена, пропадају морално и једног даиа постају најокорелији чланоеи! појединих банди. Нико о -аквима не поведе рачуна. То пропадање деце па сто разних начина мора неко спречити; о тој деци мора се неко побринути; ту децу мора неко скупити. На жалост ни у том погледу немамо тачних, управо никаквих података 1 . Код масе такве деце ко'ја ће једног дана окужити ваздух Београда, -својим рђавим делима, нико и не мисли да спреч!и! зле радње које почињу чинити, НИТ1И ко мисли да ое постара да спречи дечје егзистјириње 1на тај начин. А пуно је иачина и метода да се за сву децу обезбеди један миран, доста удобан и правишан ЖИ1БОТ. И друштво 1 и општина 1и! држава и сваки појединац дужни >су да брину ту 1 бригу; сви-
ју нас је дуност да зло сатиремо у корену. .Чим он'0 ухвати корена теже га је лечити. Погледајте, молим вае, свуда око себе. На сваком кораку чопори деце без надзора и под уплив10'м најгорих елемената. И онај. што продаје новине и онај што продаје цвеће ш\ она деца што' се ПО' вас дуги дан смуцају но биоскопима И| она што их шиђате око воде и на пецању и она што ПО' улицама не дају мира пролазницима и она што просе и ова деца која су на улици без потреба и без надзора морају бити контролисана од некога. Ти контролори дечјег понашања и рада бмћемо> <ми сви ако нам добро подмлатка лежи> на срцу; биће органи општинеки т државни и евентуалво и органи који еу за то- нарочито одређени, тако названа дечја полиц.ија. За децу која имају родитеље, а остављају се улици, морали би родитељи иај^стро^жије одговарати; деца која нем<ају никога смештала би се у одговарајуће општинске домове. Деца дораела за занат терала би се да раде, присилно ако не би хтела адољно. Истина је да за то имамо друштво „Привредник" које смешта децу на занате, али би преко њега теже ишло, јер то друштво смешта само добру и ваљану децу. Морало би -се образовати друштво које би имало за циљ да се побрине и о деци коју је вал улице захватио. Маса наших шегрта често пропада или због рђава друштва или због немања потребних удобности. За њ1ик се мора што пре поетарати да добију свој дом, где би поред лепе неге добили и темељно васиитан.е које им је у животу неопходно потребно 1 . Поред тога о тим силним шегртима морао би у првом реду водити рачуна онај код кога су они намештени; о њима бисеморало водити рачуна на еваком кораку; кад су на раду, на улици, у шегртској школи, на сваком месту. Организација тешка, али веома потребна. Не смемо допустити данам пропадају деца без надзора и то она међу којом има пуно дивнПос глава, које за будућност нашега занатства, трговине и индустрије пуно обећавају. Цео проблем ваопитања деце и 1састоји се у томе да се дец.и не допусти да само остану и да нееметано врше на њих утицау они који им трују душе. Када би свако хтео 1 да схвати своју дужност према деци онамо, како се то схвата у други.м културнијим земљама, онда 0и све ишло лакше и дало> би -пуно добрих