Београдске општинске новине

С'гр. 1-4- —— тоара у површими од 26.962,23 м" и у 27 улица тротоара од обичног ломљеиог камена у површини од 17.913,68 м 2 . Вредност ове калдрме — коловоза и тротоара — износила је 14,888.677,78 динара за -рад и 4,532.246,49 динара за материјал. Укупгао је утрошено за 0)ве ра.до;ве 19,420.824,27 динара. ■б) Шосе без импрегнације израђано је у шест улица укупне дужине од 2.779,47 м 1 а површине од 11.073,20 м' 2 . У ј едној улици израђен је тротоар од асфалта у површини од 1.278,44 м 2 . За ове радове утрошено је динара 566.390,77 за рад и 187.027,94 динара за материјал. Укупно је утрошено 753.41871 дин. По врсти радова утрошено је овако: а) за модерну «алдрму '(зблјени асфалт) ■ситна коцка, крупна коцка, топеку, шит ас(Јзалт, бетон, пенетрације и дрвену коцку за рад и материјал 98,168.487,45 динара; б) за обичну калдрму од ломљеног камена и шосе за рад и материјал 20,174.342,98 динара. Укупно за нове радове на калдрми утрошено 119,690.362,21 дин. и на претресу, оправкама и крпежу старе калдрме 11,138.889,59 динара. Овега и за једне и друге врсте радове утрошено 130,829.251,80 динара. Ози ози радови су још далеко од краја овО!Г по!Сла. Већина улица је остало са старом тур!СКО|М калдрмом а улице са модерном калдрмом су скооо реткост. Јер ио подацима, које и1М'амо:, а они нису сасвим тачни, имамо око 2,500.000 м" површине под улицама. Од овога је ^калдрмисано модерно -око 500.000 м 2 , а калдрмисано турском око 1,000.000 м 2 . Улице делом или ни мало калдрмисане износе површину око 1,000.000 ;м 2 . Зато кажемо да су улице са модерном калдрмом скоро реткост. Да -се цео програм изарши на модерном калдрмисању потребно је минимум још 5 година интензивног рада и око 600 милиона динара и тек тада, могли би рећи, да ће Београд, у погледу калдрме, постати модерна варош. Раније смо напоменули, да је стална брига Опшитнских Унрава била да се каддрма полрави, али је мало у томе било успеха, нарочито до 1926 годи-не. Узрок лежи у томе што је Београд 1919 године -имао 304 улици а данас има 604 улица, дакле двапут више него 1919 год. Има улица -које су дугачке по 200—300 м. а и-мају овега 10—15 кућа и з-бог тих кућа, Београдска -Општина -мора да пра-ви калдрму п-о целој дужини. Исти је случај са водовом, електри-ком и канализацијом. Београд -се шир-ио у нространству по површи-ни а није, услед пора-ста становништва, напредовао у ви-сину. Да је -стари Београд на-предовао У в-и-сини ми би већ имали -окоро сву к-анализацију готову а калдрма би била -с-коро у пола гот-ова. -На -овоме пространству које да-

■ ' - — Општинске Новине 1нас заузима ре-о-н Београда могу да жи-ве 3—4 лута више становника него што данас има, али зато скоро толико ис-то пута -више треба и калдрме и других инсталација па -нара-вно и више новаца да -се т-о уреди, него што би то било п-отребно код гушће насељено -сти вароши Интересантно је о-вде изнети целокуп-ну суму, која је утрошена на радове калдр-мисањд, ових врста к-алдрме од 1919 год. до 1. јануара 1929. год. Разуме се да та цифра није апсолутна тачна из разлога и-знетих раније, а наро-чит-о за први период радо-ва од 1919 до краја 1923 год. Али приближно, по подацима, које смо прибрали, може -се узети да сума и-шоси око 172,000.000 динара. Из ове цифре -се види да је највише рађено -на калтрмисању, ал-и, ипак, као што -смо напоменул-и, то је још далеко од онога, шта тргба да се ур-ади, па да Београд, у погледу калдрме, постане модерна варош. Шта је урађено на -подизању грађевина? За време рата поједине Општинске зграде биле су општећене. За време пак нелријатељске о-хулације, све згр-аде у прест-оници -биле су искоришћене онако, как-о је за непријатеља било најугодније. Зо-бг тога -су зграде лри осл-о-б-ођењу престонице затечене у врл-о бедном -ст.ању. И -овди је урађено до-ста, али нед-овољно. Опет је ометња била финанси-ска страна. Целокупан рад општинских управа на грађевинсжој делатности може се л-оделити у три дела: обнова старих зграда, дограђивање и нов-о -грађење. По појединим годинама, радови Грађезинско-г Одељења били -су следећи: У години 1919 рађено је искључиво на оправкама општи-нских зграда, и принатних зграда -оштећених -бомбордовањем, чија је оправка вршена у циљу реквизиције за ста:нове. За разне оправке о-пштинских -зград-а утрошено је 1-61.184,74 динара. На оправке лриватних зграда у реквизицији, какав је случај би-о -са зградом хотела „Брегалница" (-сада х-отел Петроград), кафа-не Сарајево и старог здања „Гранд Хотела" ут-рошено је ди-н. 82.397,90. Укупно утрошено 244.582,64 дин. Године 1920 радови -су били слични радовима у 1919. -год. само су већег о-бима. Ове године је нар-очита пажња обраћена на олравке основних школа и на ту 'оврху утроше^но је 213.670 дин. На изградњу стаиова утрошено је 74.916 дин. На -остале -општиноке зграде утрошено је 1,205.022 дин. -На ограђивање дворишта општинских зграда утрошено је 28.410 дин. Године 1921 локазује -се већ интензивниј1грађевиноки рад. Те годи-не п-одигнут је: ! други спрат на Техничкој Управи у Југови