Београдске општинске новине

Општинекв Новине г - Стр. \"7

д .р Бранко Миљуш | . I ■ Општинске Штедионице Почетак рада Штедионице и Заложног Завода Општине Града Београда

Налавећи се пред скорим почетком рада Штедионице и Заложног Завода Општиие Града Београда, дата -нам је прилика да ;путем јавности, било оовинским чланциада или по(пуиа |рних предавања, уишзшмо. ообмже наше грађанство са институцијом градоких или општинсиик штедионица и да се осврнемо (на №ИХ01в значај, као и њихоеу социјалну, комунадау и оотште привредну задаћу. Пирмећујем да је овај чланак намењен нарочито грађани:ма наше 1п|рестоии;це, јер су они иајвише ваинтересовани скорим отварањем ове прве градске штедионице у њиховој средини. Међутим он ће интересовати такође (И све оетале сташиигике наших градова у којима већ постоје градске штедионице, који ће моћи и овом приликом да чују о њиховој благотворној акцији и који ће, узевши у обзир велику популаризацију коју ова установа добнја, доћи у што тешњи пословни додир са својо-м градском штедионицом. Да бих вих устаеова и користи моје се од њих има, ја ћу узети ва пример градске штедиоиице у ја ћу узети за пРимер градоке штедионице у Загребу, Љубљани и Сарајеву, воје >су о-војим вишегодишњим радом дале одличне резултате, како с фииаисијског тако и са ооцијалног и комуналног гледишта. Ми живим'0 у доба које се одликује иоделом рада и тако вваном опецијализацијом у овим подручјима нашег друштвеног живота. 0:ву специјализацију можемо- да уочимо у многим и разноврсиим њеним манифестацијама, понев од најобичиијег ручног рада, мислим теласног који се троши у некој малој радиоиици или велимим фабрикама у којима људока снага и вештина заједно раде са најсавршенијим тех1ничким конструкцијама, па до државних или приватних установа, које имају карактер администрације или једног предузећа, индустријског »ли трговачког, новчаног завода и т. д. Нарочито нас интересује специјализација код новчаних завода, која код свих иије нарочито предвиђена или иаглашета, док с друге стране имамо неколико врет новчаних установа код којих је епециЈализација њиховим статутима иредвиђена и која је н.ихова битна одлика. Тако имамо на ттример код нас Занатску Банку, којој је задаћа, ,да; поирај осталих -банкарЈсшх 'по1Слова »оЈима се она бави, омогући кредит под повољним условима занатлијама у циљу подизања и проширења њихових професионалних посдова и нтереса. У ту исту категорију епадаЈУ Индустријаке и Трговачке Банке као и Привадеговаиа^ Аграрна Банка моја је најрепрезетггативнији представник опециј ализаци ј е

кретита и његове пословне сфере. Како сами знамо њеаа се пословна иолитика састоји у давању земљораничког или пољопривредног кредита, те ће према томе њена банкарска активност бити у гла!вно1М ограничвна на интересе наше земљорадње. Градске или Општинске Штедионице спадају такође у неку руку у категорију завода са спецгајализираним кредитом, јер су оне новчане установе које траже своје клијенте међу сиромашним делом грађанства, дајући му кредит под повољни,јим условима него 1 што то ч^ине остали новчани заводи. Оне : би имале тај карактер и због тога што' се покрај њихове политике давања (Повољног кредита оокуднијем грађанском сталежу, односно покрај њихове социјалне активности, -оне баве и комуналним проблемима града, као што ћемо да уочимО' кад будемо говорили о градским штедионицама у Загребу, Љубљани и Сарајеву. Као први тип ових установа не можемо пропустити а да ие споменемо тако звани Мон Пиете у Паризу, који постоји већ толико деценија и који даје непроцењиве користи >и услуге сиро.машиом делу грађанства, или онима који у једном оскудном мо'менту требају средстава за живот и који из било којих разлога не могу да нађу потребног запослења, те 'оу ирисиљени да залажу 1св:0|је предмете од вредности, пга и 1саме делове гардеробе. То је завод који стоји под искључивом контролом париске онштине и која за њега даје потребне гараиције у погледу капитала и осталог. Њешова организација еастоји се нарочито у заложним одељењима за залоге свих врста, па и самог веша и одеће. С обзиром на врло малу камату коју он узимље и с обзиром' на иопробано новерење којје ужива, он је убрзо •постао огромни резервоар за залагање предмета од вредности, те према томе данас у целом Паризу немате ниједног другог зазода који се бави давањем кредита на залоге. Он је фактички монополизирао залоге, монополизирао их евојом малом каматом и јемством, а јне једним декретом или законом. Не бавећи се спекулациј '0м као остали новчани заводи, Ои је .врло брзо уапео да гаранцијама које ои пружа и ниском каматом апсорбује еве оне клијенте који су приморани! да залажу, те је на тај начин успео да онемогући зеленаштво, ко!Је је на овој рентабилној врсти посла правило огромне капитале на леђима париеке сиротиње које има више него игде на овету. Морамо ипак наглаеити да париски Мон Пиете нема друге задаће осим ове социјалне, то јест не бави се комуналном политиком града Париза и према томе не еледује својим каиита-