Београдске општинске новине

Општинске Новине

Стр. 19

не узимајући у обзи-р њикову социјалну задаћу која такође захтеиа давање зајмова уз што нижу камату. У Словеначмој има двадесет и четири општинске штедионице, а сама Љубљанока Хранилница, како се тамо зове, располаже са четири стотине м)иотиона динара улога иа штедњу, које она пласира на зајмове грађанству и општинама путем зајмова на мецице, на залоге, отварањем кредита локални»1 фирмама и предузећима, дајући такође и хипотекарне зајмове на дуге рокове. Како азидимо 10во су своте огромне 1за један завод и разумљив'0' је да се њена камат.на стопа може да креће на улоге између тр:и до пет и по, а на зајмове ^од седам до десет и по. Кад смо већ код Љубљанске Хранилнице требамо спо.менути, јер 1 је то- њена необично велика заслуга, да је она својим позитивним радом л одговарајући својој 'Ооцијалној /задаћи коју је на себе примила, успела да потпуно. искорени зеленаштво' не само' у Љубљани него преко својих филијала и у целој СловенијиСолидним вођењем послова она је онемогућила даљи рад мањих :заложних завода који су у Словенији постојали и који су живели од исто онако морално незадовољиих послова од којих живе многоброЈне мање или веће заложне установе код нас овде у Беотраду, и које још и дан данас представљају стварни тии зеленашких организација. Загребачка Градска Штедионица имала је концем 1928т10дине уложака окО' 324 милиона динара, дакле свота ко-ја се приближује улошцима Љубљанске Хранилнице. Све те цифре показују колико иоверење грађанство има у своје опшпииске штедионице, које му дају непроцењиве користи. Општинска Штедионица у Београду прва је појава овакве једне установе у границама предратне Србије. 'Н>ена ће акција имати тим пре још веће користи што она ступа на терен на коме је веленаштво било врло развијено, а ко>је се још и данас у великој мери осећа. Осим њевих банкароких послов« и комуналног подизања наше престонице које ћеона во дати, њена ће се благотворна акцмја знатно јаче 'осетити, акО' буде давала зајмове и на предмете^ 'Отварајући истовремено у својим просторијама и Заложно одељење, она неће см-ети, ако жели да њена појава одговори својој иравој сврси, изгубити из вида и све оне наше грађане који су у једном моменту беде и 1твотребе присиљени да залажу о1сим драгоцених ствари и овоја одела, како би на тај начин проживели најкритичније чаоове чекајук побољшање свога положаја. Сви су ти данас нрепуштени на милост и немилост наших л-лЈишара и зеленаша,, кој ипод неверо!ватним условима примају њихове залоге и на њих им аа -Ј мове - У Београду имамо данас неколико већих (или мањих залагаоница, које без ј азлике узимају камате које иду од 60 па до

100 по сто. Ови буди речено заводи дају зајмове на месец дана, и дајући само' на један месец дана уз овакве огромне камате, разумљиео је да је просперитет, мрачни и злочиначки просперитет стално ооигуран и велик, јер је прилив било камата на продужени зајам, било камата на вови зајам сталан и редован. Нашој Штедионици и Заложном Заводу намеће се императивно 'одобразање зајмова на предмете и на одела још због једне друге ствари, којој се на неки начин мора једном да стане на крај. А то је штоиови заио)жни заводиосим великих односво претераних камата, дају зај'мове на залоге у форми тако званих купопродајних уговора, по којима се залагач унапред одриче сваког даљег обештећења, то јест сваке новчане накнаде са стране залагаонице, ако се у одређеаом року заложени предмет не искупи или се не плате поново' огромне камате, моје уосталом нигде иису предвиђене, нити се где могу ииомево видети, те је према томе и њихову добит врло тешко и скоро немогуће контролисати. Како њихова добит не може да у својој целини подлегне контроли пореских органа, значи да их држава опорезује увек на своју штету. Малочас рекосмо да ове залагаонице, које се, нека буде узгред речено, крију под авакојаким фирмама, дају кредите на заложене предмете само на месец дана 1 , кога се рока оне у оваком случају строго и без даље милости придржавају. Све ће овв мо^менте одговорни органи наше Штедионице и Заложног завода морати да узму у обзир и да према томе и поступе. Овај немилосрдни посао најбоље карактерише ово зеленаштво које ее још увек спроводи у нашој 'Средини и које скоро без икакве контроле прибавља својим шефовима велико богастЕО на беди својих сиромашних жртава. Према томе Заложни Завод Баоградске Општинске Штедиовице требао би и морао би да> на сваки начин отвори овоме сиромашноме овету своје одељење за залоге на предмете и да га једном 1пристојном каматом, имајући у виду при томе одређивању камата у првом реду интересе и положај оваквих клиЈената, спасе једном за увек од овог страшног зеленаштва. Градока Штедионица у Загребу не врши заложни посао, то јест она вема свога заложног одељења, док љубљавска општинаима по крај градске штедионице, свој засебан Заложви Завод, који је код нас у Београду спојен заједво 1са самом Штедионицом, како се у осталом и по имену самог завода може да види. Љубљански Општинеки Заложјни Завод изда месечно бројно око 1.800 комада, а исплати се до 1.650, тако да се овакога месеца као нерегулисаних прода око 150 залога. Међупим код нас ће ово оделење бити од веће користи, и то баш !због постојећих мањих заложних зав^ода који дају зајмове у ф^орми куп101-1продајних уговора.