Београдске општинске новине

Општинске Новине

Страна 21

Инж. Милош Д. Анђелковић Извршење експроприација имања у Београду

II По ослобођењу, иочевпш од 1919 год. па до 1924 тод. на експроприациј« ,се слабо радило, јер Београд није имао до тада свој утврђеии регулациони пла«. Добивши Генерални План 1924 год. Београд се лочео изграђиваш, а с тим у вези отпочело је решавање и експроприације. Но овај рад до 1926 год. није био интензиван, јер се експроприације решавале мањег обима, у молико је појединац био неосетно оштећен новом регулацијом. Године 1926, 27 и 28 год, може се рећи, дале су у погледу регулације вароши боље резултате, јер се ежспроприациј.и отпочела ложлањати већа пажња; од тада уношена је у буџет потребна сума за извршење експроприација. Од већих експроприација и просецања

нових улица да ломенем: а) Теразиску терасу за коју је утрошено Дин. 12,000.000 б) Просецање Гундулићеве и Гунд. Венца (од Битољоке до Милетине) стаје око . „ 7,400.000 в) Просецање Влајковићеве . „ 650.000 г) Просец. Мајке Јевросиме „ 1,100.000 д) Експропр. каф. „Чубура" „ 1,050.000 е) Просец. Булбулдер. Булев. „ 3,000.000 ђ) 'Вкспроприација земљишта за пијацу на Смедеревском Ђерму стаје . . . „ 2,120.000 ж) Екопроир. имања за пропшрење Призреноке улиЦе стаје {делимично) . . „ 1,200.000 з) Експроприација земљишта за проширење Југ-Богданове ул. стаје .... „ 600.000 и) Екопроприација земљишта за проширење Гробљанске улице стаје 980.000

Све ове експроприације вршене су или директном погодбом са еопственицима, или путем изборног суда, у коме је 'сопственик бирао два процениоца, општина два, а петог бира Прв. Суд. На овакве извршене проце«е,

оопетвеник је по за»0(ну имаопраио жалбе, док општина нема, и завиоила је једино од савести процениоца. Колико је овај начин незгодан, лако је увидет« ,јер приватан сопственик имао је увек да бира :или му се процена свидела, те жалбу није подносио, или напротив томе, ако му је процена неповољна, изјављује жалбу. Зато се често дешавало, да општина мора да избегава од оваквих процена и да тражи директан споразум, што је наравно отежавало оам рад око извршења експроприациј а. Утврђивање повећане вредности имања, добијањем »ове регулације, тешкосе рашавало, јер и ово! је био релатива« нојам који је зависио једино од схватања процеииоца. Врло се често дешавало, да су процениоци заотупали (мишљење: да је регулација личиа отвар општине, и да је наметање новог лица једном имању ствар сувишна, коју сопственик није тражио, те прама таме и не треба да плати никакву повећану вредност. Било је и таквих ■случајева, да сопственик прави питање накиаде и за неколико квадратних метара, који му се оеку од имања и ако је имање добило у вредности. Разумљиво је онда, зашто је са експроприацијом имања овако опоро ишло и зашто се избегааало од њиховог извршењ^а. Сопственици имања требали би да имају пред собом једну вишу циљ у погледу регулације Београда и да у погледу «акнада приликом регулисавања им>ања буду умеренији, да схвате тежак положај општине у начину регулисавања једног града и да заједнички припомогну извршењу овако тешког задатка. Без узајамне помоћи, и без заједничких жртава, Београду се не може дати све оно, ,што је Генералним Планом предвиђено. Увођењем једног система у погледу експроприације, који би по мом мишљењу убрзао рад око извршења Ген. Плана, учиниће, да се експроприације не решавају појединачно, што ће олакшати општини, и накнада, ако је буде била, биће сразмерно подељена на ова имања. Ради лакшег прегледа постојећег стања имања и регулације по Ген. Плану, изнећу си-