Београдске општинске новине

Стр. 18

Општинске Новине

бити младеж да се може ориентисати у комлпиковаиој организацији модернога друштва, да се може ослонити на своје знање и своје личне споообности за одржавање егзистенције, то је доиста питање хлеба и -први задатак оних који воде рачуна о со-циалном миру и напретку. Та идеја, теориски савршено оправдана, практично се мора свести на добру наставу која ће привући интерес ученика. Јер без интереса који ће бити побуђен код .слушалаца,' свака настава је више-мање промашена. С обзирОм на то, не може се примити као рационална и корисна ни вечерња ни недељна настава у занатским школама. Ђаци занатских школа нису само ђаци. Они су радници који су цело радно време свакога дана заузети послом. Као што је иокључено да један шегрт после осам и десет часова рада у радионици може имати потребне свежине и воље за схватање онога што му се предаје у вече, — како је било раније — тако је апсолутно нужно оставити недељу за одмор. Јер кад се тај одмор признаје зрелим радницима, који раде само један посао, потреба недељног одмора је још евидентнја кад је реч о младим радницима, нежвијег здравља, чије радно време није краће, и који, поред свога занатскотехничкога иосла, после радне недеље, морају радити један други посао, и сасвим друге врсте —- који, већ по томе, захтева нов напор и духовну концентрацију. Зато је недељна настава по занатским школама исто тако незгодна као и вечерња. Ако занатске школе (што се данас све више увиђа) треба да буду праве школе, са наставом чији се значај неће потцењивати, ђаци тих школа морају бити третирани као и други ученици. Другим речима, њима се недељни одмор м^ора оставити, као и целоим свету. Али — запитаће се неко — кад ће он ићи у школу и учити? Зар ће мајстори пуштаги своје шегрте, да из радионице оду у школу, да ирекину рад који је потребан њиховим послодавцима? Питање међутим ни.је тако компликовано, ни одговор одвећ тежак. Занатлије и индустријалци морају бити свесни да се школе за њихове раднике отварају исто толико у њихову корист колико и у корист тих радника. Напредак заната и индустрије у данашњем времену налаже потребу образованог и спремног занатско-индустријског подмлатка, без поговора. Ако та спрема треба да буде омогућена за што краће време и што успешније, онда се ученици морају један или два дана у недељи одвојити од посла у радионицама, да би -се упутили на лосао у школи. Професионална настава мора бити схваћена исто тако озбиљно као и општа; стручњаци су нам можда иотребнији од

људи са општим образовањем, бар у овом моменту, и потребни су у првом реду индустрији. У сваком послу мора се водити рачуна не само о ономе што нам данас треба, него н о ономе што ће нам сутра ил;и кроз годину дана бити још потребније. Завршни биланс — да се тако изразимо— прави се увек зато што треба видити да ли један иосао у (истини напредује или не, пошто дневне констатације нису довољне да покажу његову стабилност и стваран успех. У том „билансу" увек ће се показати да је добијање спремног особља далеко већа добит од мањка у часовима радног времена који ће се показати због одвајања једнога или више радника за један или два дана у недељи. Спремно особље ће у брзо надокнадити то враме, и предузеће које траје неће то осетити већ кроз годину дана. Осетиће, на против један знатан напредак, који долази од спремности радника, веће солидности рада и краћега времена за израду послова. Други недо-статак 'Стручне наставе но занатским школама то је њена деконцентрација и због тога стварва немогућност надзора и директиве. |Настава ио занатским школама нема локала у који.ма ће бити обављена. Часови за шегрте држе се по зградама ,других школа обичио основних), на разним местима у ®ароши, без могућности да та настава буде стварно контролисана. Она се и одржава недељом, између осталих разлога и зато, што мора апеловати на гостопримство. Да се не би уступале учионице и просторије основних школа кад су оне потребне раду у тим школама, чаоови занатлијских школа >ау бачени у време кад оу учионице слободне — а то је недеља. Логично је да се та неваља може отклонити само подизањем једнога Шегртског Дома, у коме би се оместиле и шегртске школе, одржавали часови, наизменично, за поједине струке, и установио -сталан надзор над њима. По закону о Занатаким Школама „управу и надзор над занатоким школама врши Министар Трговине и Индустрије преко ових власти: Месног Занатско-Школског Одбора, Окружног Зан. Школског Одбора, управника занатских школа, наставничких већа, стручних надзорника Министарства Трговине и Индустрија и Савета за занатско-И1Ндустријску наставу" (чл. 6). Јасно је, на први поглед, да је тако предв!иђени надзор већ по себи деконцентрисан и неефикасан. Врховни надзор над занатским школама свакако припада Министру Трговине и Индустрије и стручним надзорницима Министарства. Непосредан надзор је свакако у компетенцији Мееног Занатског Школског Одбора и управника занатских школа. Надзор Савета за занатско-индуетријеку наставу и Окружног Зан. Школског Одбора је у самој