Београдске општинске новине

Стр. 6

Општинске Новине

М. Михаиловић-Световски Кроз

Музеје

Занимљивости Народног Музеја

Бакус, нађем у Стоби. баштама вечно зрелот воћа, смештене су сад ту, изложби векова. Неке су доиете и са гробља наших Јевреја. Но оставимо за новембараки, тмурни дан, тгу посету давно умрлим. Кад задува ветар с банатсмих равни, .преко Дунава к Сгзг, х^д се стушти небо и зацрии све пред нашим оком, тад ћемо их иосетити. Тад ћемо бит,и ближе њима, ближе смрти. Чувар иас чека, уђимо сад у музеј. Мрачни, нелапи хол. Назиремо ипа.к веседи поглед једног сатира у мрамору, који на нас мотри, нове, чудне и непознате људе. До скора је био у тами, под црном земљом Стоби. Тек је две г-одине, како га је г. Влада Петковић извео 1поново на светлост сунца. Сад је ту сам, без нимкћи, са носталгијом у срцу, лепи, васкрсли -сатир. Близу њега су две егип-

Нека нас ништа не чуди, ако нам понеки странац окрене пажњу на богаство или какве реткости наших, београцских музеја. То је већ познато, да су странци у много пута већи зналци музејских вредности једнога града, но мештани, који су век провели у њему. Колико пута ми пролазим'0 равнодушео широком улицом Милоша Великог, сстављајући на левој страни Музеј Српске Земље и Етнографоки Музеј, а на десној, мало даље, у бр. 58, диокретни и ничим истакнути Народни Музеј, који се губи у низу раскошних „хотел партикилије". Из дана у дан, остављамо га „за сутра". Али тако раде и Римљани са Ватиканском ризницом, тгко раде Парижани са Лувром, Минхенци са њиховом чувеном Пинакотеком; живот им прође а да они и не привире у зграде, које им служе на част. Кад се ипак решимо да отворимо гвоздену капију Београдског Народног Музеја, прво нам се заустави поглед на богатом лапидаријуму. Неко камење беласа се у зеленилу траве енглеског иарка, који је својим зелепнилом обгрлио зрраду Народног Музеја. То су, било жртиеници и оитари умрлим, римским боговима; било надгробни споменици из српског средњег века. Многе леие опомен плоче, са гробова оних који у старом Београду уснуше ®еч1но са крстом у срцу или пођоше у сусрет Алаху*, да са њим живе у

Један кут дворане с портретима. Прва два представљају Карађорђеве кћери: гђу Кљакић и гђу Бојанић, од У. Кнежевића.