Београдске општинске новине

ОпШтиНске Новине

Сгр. 13

ни и шармантни лик, који ће задиаити толике нараштаје иза нас. Чудан је још портре Краља Петра у седмој .години, малога принца, у униформи, са сабљицом и корбачем, «аквог га замисли Арсеније Петровић. Кад оставимо платна, видећемо толике драгоцености и реткости. Пашће нам уочи велика бриселска чипка из 1 8,века, коју је пр:0фесор Пупин шодарио Музеју, као опомен на дан венчања Краља Александра и Краљице Марије. Пасторални мотив« тако племенито и наивно обрађени. Редак рад. Видећемо Карађорђеву доламу и одело супруге му, њихово -посуђе, Карађорђево оружје, кнез Милошево китњасто и алатом вежено руво, заставе из устанка, прорешетане топчиће, готово омешне нама, данас, учешицима најстрашнијега рата. Ту је под -стаклом и ошгри јатаган Хајдук-Вељков и дрвена но-га Вука Караџића, заједно с фесом, с гуслама јаворовим и искићено,м чутурицом. Без њих Вук није ишао нигде. Но много реткости није ии изложено, јер нема .места. Много светло оружје лежи несређено у оружници, крај сребрних ствари династије Обреновића, старих бодежа, пишто-

ља, таламбаса, ђулади, печата правитељствујушчих совјета, аастава саоких рудара и заоставштине Бранковића, ваљада оног лажног деопота, који сконча у Хебу. .Под бројем X. 966 забележен је али није изложен четвороцевни, мали пиштољ с којим је кнез Михаило био убијен. А иод бр. 644, чува се пиштољ од кога је пао Драшковић. Завијен је у платно и костим несрећно-г кнез Михаила, сав крвав од ране; ту је на гомили, крај толике, упаковане одеће бивших кнежева и властелинки. Сто, на коме је кнез Михаило потписао акт предаје градова од Турака, папет је готово на таван, забачен и служи једном младом чиновнику музеја. Ту је већ прашина... Вратимо се, боље, сликарској галерији и још једном прођимо салом, крај српских владара и владарки, поред војвода и прота који су умели јуначки коња јахати, оружје носити и крст часни љубити, и бацимо још један поглед на милостиве, војвођанске госпође, деколтоване и вабрађене- рано умрле или еликане у дубокој старости и црнини, избразданог, недопад,1>ивог лика. Још једном мамиће нас романтичарски таленат Ђуре Јакшића,