Београдске општинске новине

Стр. 18 обухвати и рад кредитних установа (општинска штедионица и заложница) и задруга разне врсте, хипотекарно задужење непокретне имовине грађана, осигурање од пожара, рад поште, телеграфа и телефона, снабдевање угљем и животиим намирнидама. XI. Финансијска статистика пружа из године у годину преглед о кретању прихода и расхода у гаојединим пранама Шштинског газдовања, даје ириказ буџета и њиховог извршења. * * * Изнео сам у детаљима главна питања, којима ни И13 далека није исцрпљево све, што може да буде од интереса за комуналну политику, која се почела у по'следње време да бави и статистиком потрошње, и проучавањем пореске шаге неких становника и т. д. и т. д. У сваком слунају јасно је, да задатак градског статистичког оделења треба да буде двојак: с једне стране, оно мора да трчи из установе у установу, из надлештва у надлештво, да од њих прикупља све податке о њиховом раду, који према горњем могу да буду од ин-

- Општинске Новине тереса за комуналну политвку. Гро статистичких података биће прикупљен баш на о®а'ј начин, али јавноет много би добила, ако би Оиштина преузела посао, да 'све те иодатке преко св!ога комуналног листа редо-вно објављује. € друге стране гаак Статистичко Одеиење могло би -водити и самостално извесне радове, пописе и т. д. а у првом реду треба да се позабави нитањем о кретању етаношиштва. „По'3'нати самог оебе" — ово начело важи и за град Београд у истој мери и онолико, колико важи и за појединце. Па како је становништво града једини објекат његове комуналне политике, — мудро и озбиљно вођење ове политике захтева као неопхода« предуслов, да се раополаже стално' и у сваком тренутку податцима о бројно1м стању градског становништва. На ова;ј начин створена би била база за даље изграђивање ове важне и значајне општинске установе, чија г се функција не сме потцењивати. И страна пракса нам је за то најбољи пример, којој би требали да следујемо, ако нам лежи на срцу напредак наше престонице.