Београдске општинске новине

Општинске Новине

Стр. 19

Владислав Миленковић Организација исхране Београда

у лрошлом 'чланку констатовали смо да је исхрана беопрадског становништва недовољаа и нерационална. Да се то стање измени лотребно је и напора «и времена и средстава. Радикална промена у смислу побољшања и повећања данашње исхране београдског становништва моћи ће се извршити тек пошто ! се б<уду изменнли еко1номско'-со | цијални услови. Проблем исхране у тесној је вези са здрављем, еконо1М|Ским и културним напретком. Стога 10®ом важном питању оосвећују подједнако бригу и држава и ошштина. Крајњи циљ комуналне политике на социјално-економском пољу мора бити шодизање благостања њених грађана. На томе се даље темеље тековине материјалне и духовне културе. Ништа се не претерује када се каже да је „исхрана станожшштва једно од мерила еконоадског и културног напретка једне земље" (др. Ст. Иванић —- Проблем Исхране — Београд 1927. год.). Социјалва и економска политика савремене државе и општине у центру сеојих задатака има, норед осталих, проблем и по>литику исхране. То се 1манифестује у многим социјалним и економско-политичким акцијама за подизање и унапређење народног благостања. Нашој општини овај задатак, такође, није стран! и иепознат. У комуналном архиву налази се кише докумената који сведоче, да се иитање исхране београдског станооништва покретало и третирало и раније. Тако је председник ооштине из 1895. год. поднео опширан реферат општинскам одбору о јштинијем онабдевању Београда животни1м намирницама, који је у шрошлим бројејевима „Општинских Новина" и штампан као докуменат за историју Београда. За београдско етаноиништво', у погледу исхран-е, важне су две ствари: да се рационално и довољно И 'Схрањује. Да би се исхрана могла рационализовати потребно је, пре свега, да предмета исхране има у довољвој количини. Количина и каквоћа иехране одго-вара социјалном и економском стању. Про«блем поеећања исхране београдског етановништва.,рекли бисмо, важнији је од питања рационализовања и побољшања исхране. Он је важнији у толико, јер се односи на привредни напредак Београда и његове околине. У вези је са подизањем и унапређењем пољопривредне радиноети у београдској околини т - ј. ових оних места која еу са евојим производима упућена на Београд. Данашњи систем снабдев;ања живо-тним намирницама београдског ставовништва је рђав. Тај се систем заенива на прекупу, на једнОхМ ланцу поередничке трговине састав;љеном, за поједине производе, из безброј

алки т. ј. посредника. Прекупац је на селу, на путу, у вароши, на пијаци, па и од пијаце до потрошача. Законске мере противу ових су готово илузорне, као и противу зеленаштва. Оне утичу да се форма и начин забрањевога још више пооштри. И као што се противу зеленаштва најуспешније може борити изградњом здравог и доброг кредитног еистема, тако се и овој трговини м>ора супротставити нови еистем овабдевања, који је једини у стању да је епречи. Колико се један артикал на тај начин поскупљује иије по'требво нарочито 1ваглашавати. Ихма артикала које потрошач :плат;и 2—3 па често и више пута од цене по коју је исти артикал изишао из руку 1произвођача. «С друге стране треба наглаеити да је веома мали број произвођача, нарочито из београдске околине, који до«лазе на пијацу са својим производима и ступају директно у везу са потрошачем. На тај вачин у губитку су и потрошач и произвођач. Нееумњиво је, да овакав систем снабдевања утиче да је исхрана 'београдског станов;ништва недовољна и оекудна. Он утиче да се цене живопним намирницама етално одржавају изнад висине, на коју би биле при боље уређеном снабдевању. Од данашњег сиетема енабдевања једину корист црпе незватан број људи, на штету огромног броја потрошача и произвођача. Као што смо видели, организација снабдевања животним намирницама београдског становништва није питање, које интересује само нас, становнике Београда, већ и огроман број произвођана раеутих у околини престовице. То нас питање мора у толико више интересовати, јер ако се једнога дана правилно реши, 1одноено створе могућности за његово решење, окда ће београдска околина у погледу пољопривредне провзводње поетати и врло богатом, као што је тај случај преко Саве око Земуна, и уопште ших великих градова у прекосавеким крајевима,. А с тим у вези је и напредак Београда и његовог становништва како у ековомско-социјалном тако и културвом -погледу. Треба тежити да се оетвари такав систем енабдевања, ко>ји би искључио безбројна поередништва и тиме утицао на повећање и побољшање и производње и потрошње. Исто ово питање локренуто је пре извесног времена и у једном делу чехословачке јавноети. Тамо је утврђено да разлика између цена, које добија произвођач и оних које плаћа етотрошач, иде од 200 до 400 од сто 1 . Почетком јуна месеца н. пр. у Прагу је коштао комад карфиола 7 до 8 круна, док је у ист'0 доба произвођач продавао карфиол по