Београдске општинске новине

Стр. 20

Општинске Новине

две круне комад. Указивало се да еу нарочито неке врсте поврћа, благодарећи оиаком систему онабдевања, постале лукоузним артиклом, који могу трошити само богатији слојени. Изношење -овог нроблема није остало без утицаја, јер су п-ољопривредници из околина великих градова одмах ночели размишљати на који начин да обезбеде себи директну везу са потрошачем. Обзиром на проовећеноет чехослоиачког земљорадника није иекључено да ће ово питање већ у најкраће време добити своје решење. Поћи ће се, вероватно сним путем којим је ишла Америка, и којим данас иде Немачка. Велики градови Америке снабдевају се на тај начин што се ова произиодња околних фарма прикупља, концентрише, па потом распоређује преко нарочнтих органа. Највећи део ових послова је организован на задружној бази. У Немачкој се сада ради да се олроведе слична организација у погледу снабдввања млеком н јајима. Шта би требало код нас учинит«? При даиашњем етању свих елемената ,и чињеница, од којих зависи и успешно решење огаог питања, признајемо, тешкО' је дати одгоиор. Оигурно је само 1 да ади код тога немамо што да пр|0налазимО'. Имамо ее једноставно користити искуством напреднијих народа и градснва, па га само прилагодити нашим приликама. Али баш у томе и јесте највећа незгода. На име, наше прилике су толико елабе, да је прилагођавање ма кога од тих искустава, наро'чит-о у области снабдевања добрима, готоио немо!пуће. Немогуће би било, на иример, остварити систем снабдевања преко централних сабирница, које стоје између произвођача и п-отрошача. Ту треба >и велике организације и доета средетава. Једини начин са којим би ми требали покушати, по нашем мишљењу, јесте стварање произвођачких и продајних задруга. Задружна произнодн.а и продаја по^врћа, во<ћа, млека, јаја, живине и др. производа био 5и једини начин, за нае примењив, да се данашњи систем прекупа са огромним бројем посредника замени једним здравијим системом, који би произвођача и потрошача, ако не довео у непоередну везу, а оно знатно приближио и тиме ом'0гу ; ћио повећање. и призводње и потрошње. Задатак би представништва земљорадничког задругарства \у Београду био да о овоме промисли и одреди основе рада у правцу оетварења ове идеје. Акција у овом стравцу, верујемО', била би са највише симпатија прпмљена од београдског становништва, а престоничка општина изишла би јој у оуорет и свесрдно је

помогла. Повртарство, воћарстео и живинарство, најинтензивније гране земљорада и сточарства, постале би најглавнија занимања пољопривредника који би снабдевали београдску пијацу. У историји пољоиривредног развоја београдске околине то би био трећи шериод, .' КОји би много допринео и унапређењу самог Београда. !Први је период био када се Београд снабдевао поврћем, ©оћем, млеком, живином, јајима и др. искључиво из прекосавеких крајева. Сељак београдске околине уопште није имао шта продати нити је долазио на -пијацу. Пооматрајући то он није могао остати равнодушан. Почео је и сам да гаји воће и поврће. долазио поетепенО' на |.тијацу и продадааО'. Тај други период још траје, али земљорадник још није овесан предности одличног прометног положаја свога газдинства. А да није свесан доказ је тај, што се још не бави културама биља и гранама сточарства, које би му донеле највише користи. У том правцу њега треба упутити. Битни услов за то јесте, пак, да. му се створи могућност да од овога рада види одговарајућу корист. Један део велике добити, коју црпи данашњи прекупли еистем снабдевања, има се поделити између произво-ђача и потрошача, а све оетало има отпасти у корист повећања прс-изводње и потрошње. Други проблем, рационализација исхране, много је лакши и простији. Ту је потребна само пропаганда. Потребно је евакога убедити у велику вредност и корисноет млека, јаја, млечних производа, поврћа и воћа. Довољно је да се ти ароизводи једним бољим системом снабдевања учине јевтинијим, па ће они већ сами продрети у ширу потрошњу. Рационализацију исхране захтева здравље београдског етановништва. И што би исхрана могла бити рационалнија то не донушта слаба проевећеност, која има за ноеледицу да се са оним што се за храну потроши мало и рђаво једе, док би се стварно могло и мало више и боље појести. Да се то измени треба непрестано обавештавати најшире слојеве, вршити пролаганду и т. д. Олштина је дужна да ова питања има вазда на уму. Као што емо видели, о њима се и водило рачуна. Сматрамо, међутим, да су ови проблеми данас више актуелни но раније. Стога заслужују већу и озбиљнију пажњу. Јер поред оеталога, дужноет је савремене општине да се стара о снабдевању потребним и јефтиним животним намирницама овојих грађана. Она има да утиче да се оетвари што' бољи и корионији систем снабдевања.