Београдске општинске новине

Општинске Новине

Стр. 33

Бранислав Нушић

&

Грађа за историју старога Београда

У староме Беаграду булари су били врло ретка појава, готово их иије ни бшто. Камено тло Београда »ије дозвољавало да ее бушењам иде до оних дубина, до којих би се морало :ићи еа узвишенога П'оложаја Београда. Бунар, који су још Римљани еаградили у горњем граду кроз камену лодлогу, да би допрли до ниво-а воде — преетавља и данае једну режост нашега града. Стари Београд се служио водом из Саве и Дунава а за пиће из чешама којих је био већи број у 'овима кутови.ма старога Београда. Из |Саве и Дунава разношена је еода сакама (буре измеђ два точка које је вукао један коњ). Те саке су се пуниле на Дунаву испод данашње електричне централе а на Сави испод самог Калимегдана. Буре на еаки садржавало је близу сто литара воде (два акова) и та ее количина продавала за један грош. Ако је један сакаџија уапео да за дан прода седам до осам сака, био је задовољан и тим приходом је хранио и себе и коња. Савска и дунавска вода служила је кућама за лрање посуђа, рибање патоеа па и за кување. За прање рубља елужила је кишница. Није било куће која у дворишту није под 'ћунком, који слази с кућног крова, имала буре у које се стапала кишвица или, као што еу то дом-аћице говориле, у које се „хватала" кишница. Услед тога што су сакаџије морале колима залазити у Саву и Дунав да би .напунили своје саке, бивало је често дављења те да би се томе стало на пут а и да би се обезбедило да ови не захватају води гдегод успут, из бара, те уносе заразе у град, општина је београдска на обали баре Венеције, испод тадашњих дрвара, подигла 1885 године, једну нарочиту пумпу која је пунила један велики резервоар (буре) из којега еу вириле цеви, те >су сакаџије морале од тада из тих цеви лунити води зашта су општини плаћали по пет пара динарских за једну саку. Вода за пиће доводила >се водоводима (аквадук) којима су је још римљани довели са Булбулдера и из Малог Мокрог Луга. Била су Два таква водовода (ђериза), оба зидана.

Онај први булбулдерски ишао је кроз Палилулу, секао некадању Митрополитову башту (блок између Хилендарске и Видинске улице) ■па преко Скадарске улице ишао ка траду. До скора ее у Скадарлији видео један овод који је засвођавао улицу, као остатак булбулдерског водовода. Други аквадук (ђериз) онај који је доводио воду из Малога Мокрога Луга ишао је преко данашњега Савинца, Цветнога Трга, крај Двора, затим Теразијама па данашњом Кнез Михајловом улицом ка граду. На узвишенијим тачкама тих водовода, Турци еу подизали високе резервоаре (читаве куле) одакле се вода разводила лево и десно у споредније цеви. Те су ее куле звале „ теразије". Једна од таквих „теразија" била је испред данашње „Москве"; друга где ,је данас кафана „Руски Цар" и трећа где је данас кафана „Грчка Краљица". Највећа је била ова на Теразијама, ко'ја се најпозније и задржала те отуда и дала име читавоме томе крају вароши. Та теразијска кула, као што поменусмо, дуго се задржала, јер ваља знати да су Теразије све до тридесетих година прошлога века, биле пуст крај Београда. Шанац који је ограђивао варош од поља, водио је преко данашњега позоришног трга и ту се свршавала варош; ван шанца било је поље и баре, (Пре сто година, 1830, београђани су ту, где је данас Краљев Двор, ловили у барп дивље пловке). Те теразије, кула, служиле су уједно и као чешма, јер је у зид кулин била убодена једна гвоздена цев кроз коју је текла вода. Таквих импровизираних чешама било је и по авлијама имућнијих газда, крај чијих је имања водио водовод те су се овим користили. Но главне чешме из којих се стари Београд снабдевао водом биле су ове: 1. Теразијска чешма. На место оне куле која је служила као резервоар, подигнута је <половином прошлога века лапа и угледна чешма, која је затим названа теразијска чешма. Дуго је и дуго лежала на Теразијама сва оронула она стара и ниска кула, те је жеља београ-