Београдске општинске новине

Стр. 24 :—г " - ' ђана била да се она замени угледном чешмом. Чак и „Србске Новине" од 1. јула 1858 године, говорећи о тој старој чешми, веле: „Приметити имамо да је некада била реч и о томе као да ће само иисоко травитељство наше речену чесму изнова подићи с неким епомеником". Али та жеља остаде наизведена на је тек 1859 године, по своме повратку у Србију, прихвати Кнез Милош који се реши да је о своме трошку дипне. И он положи темеље великој теразијској чесми 18 јула 1859 године а доврши је 1860 године, која је година била ,и на чешми означена. Чешма је та била за тадање Теразије одиста видан ако не и величанствен опоменик. Висока око седам метара она је престављала оомоугаони базен из којега се издизао монументалан четвороугли стуб завршен чашом. На свакој страни стуба била је по једна лавовска глава а из њене чељусти извијала се лула кроз коју је текла вода. 'При новоме регулисању Теразија, та чесма неповређена и очувана пренесена је у Топчидер и постављена код топчидерске цркве. 2. Делијска чешма. Снабдевана водом, која је текла кроз водовод који је са Теразија ишао Кнез Михајловом улицом, постојала је још једна чешма која се звала Делијска. Место на коме је била та чешма покрива данас зграда Академије Наука. Та се чешма налазила одмах на почетку улице Караџића, тамо од прилике лде у ту улицу гледа данас излог радње Јаношевића, у близини протестанске цркве. Веле да су ту чешму подигле делије које ■су становале у томе делу града, те .по њима и |Носи име. Из ђериза који је водио Кнез Михајловом улицом до града, разведена је вода низ Дубровачку улицу ка Варош-капији. На томе развођу била је једна мања чешма више Саборне Цркве (3) а друга ниже Државне Штампарије, која се звала Тоскина Чешма (4). Ова чешма носила је име по Тодору Тоскићу трговцу, који ју је о своме трошку а испред свога имања подигао. На Сави за чудо није било ни једне чешме. Вероватно што за дуго тај крај није био ни насељен а и с тога што се за пиће служио рвчиом водом те није имао потребе за чешме.

""" • " 01Ш1ТИНСКе НО!.1ИНе 5. Чешма на Великој Пијаци. На средини бивше Велике Пијаце, од прилике где се у данашњем парку налази велика рондела, према Уорави града Београда, постојала је такође једна чешма одводом из Делијске чешме. 6. Чешма Скадарлија.- Онај аквадук који је ишао од Булбулдера, пролазио је, као што рекосмо, једним сводом преко улице Скадарлије. Ту, под самим сводом, била је мала чешма са једном лулом која се обично називала Чешма Скадарлија. 7. Чукур-чешма. У данашњој Добрачиној улици, тамо где се она сече са Симином улицом, нешто више данашње куће књижара Геце Кона, познаје се још и данас на једноме месту нешто мало утонула калдрма. Колико год пута да се ту прави или аправља калдрма увек ће, после извеснога времена, утонути те означити траг некадање Чукур-чешме. Чукур-чешма је била у рупи, испод калдрме, тако да се у њу слазило са улице, то с тога што је на томе месту које је узвишеније од Окадарлије, пролазио водовод дубоко под земљом. Чукур је турска реч и значи сува, према томе та би се чешма звала „Сува чешма" а ,ко зна зашто је носила такво име, сем ако није које године пресушила. Ту се на Чукур-чешми десио онај догађај шесетих година који је Постао брига свих европских кабинета, који се кроз неколико година провлачио кроз дипломатске ноте евронских сила и који је донео као последицу предају градова Србима. На Чукур-чешми је турски војник убио онога дечка — шегрта, из чега је плануо затим догађај који се у историји назива: бомбардовање Београда. Предаја града Србима и исељење Турака из Београда један је врло велики догађај у историји наше престонице, чији значај ми ланас не умемо толико да ценимо али су га огромио ценили наши претци, они који су живили под напереним цевима турских топоваса градских бедема; они који оу свако јутро сагладали како се пење турока застава на градокој кули а свако вече слушали песму мујезинову. Један од тих старих београђана, Ванђел Тома дуванџија, завештао је тестаментом јед-