Београдске општинске новине

Општинске Новине

Стр. 9

јер је све било »оје изгубљено а неки тако измењени да се све морало изнова радити. И ошет ће шропасти планови и сав до >сада уложени нов-а-ц у прикупљању катастарс.'сих података, а до поипуних планова неће се шоро ДО'ћИ. Прошла Општивска Управ-а чинила је неке покушаје да ово питање на неки начин реши, али се све снршило на локушајама. Озбил>ном решењу није ни приступила. Ово питање колико текничко толико је сад постало и финансијако', јер се од досадањег рада за још неку годину може извући и новчана корист наплатом за катастарске планове, који се могу још израдити на основи досадашњих нодатака. Како €у подаци за главни насељени део у центру вароши добро контролисани они се могу одмах и употребити и само за овај део, који износи око 600 хектара, може се наплатити од сонстзеника имања скоро 10 милиона динара ако се само рачуна !ПО 1.50 дин од 1 квадратног метра снимљене површине, што би било незнатно према вредности самог земљишта и према користи која би се од ових планова и рада имала. Са овом сумом могли би се израдити Катастарски планови целог општинског :атара у по<вршини од скоро 3000 хектара, за шта би се

могло наплатити од сопственика имања скоро 30 милиона динара. Поред рада на Катастру, могли би се једновремено израдити и потпуни регулациоони и нивелациони планови целог Беогрлда и решити једном и ово важно питање које се такође провлачи већ деценијама и не може никако да се сврши. С тога прво техничко питање које треба решити ове зиме, да би се радови на пролеће могли отпочети, то је Катастар Београда >а сњиме у вези, репулациони и невелациони планови целог Београда. Решењем овог питања поред новог ирихода који ће општина створити у јачој мери, решиће се и питање вечитог снимања које се у Београду врши од разних оделења техничке дирекције, као и добити једном баштинске књиге, те да се престане са скупим убаштињењима и издавањем тапија, које су се до сад задржале још само код нас — у старим границама Србије и Црне горе — и у Турској. Потребно је да Општинска Управа једном увиди гаотребу и корист решења овог питања и то одмах да не буде после доцкан јер ће и на њу пасти сва кривица за одуговлачење овог посла који се може и треба свршити што пре, јер је од неопкодне потребе. Септембра 1929. год.