Београдске општинске новине

Стр. 10

Опттинске Новине

Владислав Миленковић уредник „Трголи^ТСТшг Гласника" Фалсификовање животних намирница

Много ј ; е актуелних пит.ања о којима се у ,нашој јанности мало или никако не говори. Много је и таквих са којима се срећемо свакога даиа па се, ипак, о> њима ћути. Осећамо да !нас нешто тангира и остајамо мирни. То није код нас индивидуа.тиа, већ социјална појаеа. Пушта се ове без реакције. Ове коистатације чинимо у вези доцнијих излагања о једном конкретном иитању, које танпира све становнике Београда, Стога нам и није циљ да улазим^о 1 у истраживање узрока горњој по ( јави. Узроци су свакако дубље природе чим се не могу приметити у конкретном дејству извеаних .појава. Намера нам је да укажемо на проблем фалсификоеања животних намирница 1КОји је толико исто стар колико и савремена организација промета добара. Са појавом фалсификовања животних намирница сретамо се на сваком кораму: на пијаци, у кафани, у радњи. Пред очима до 1 маћице ово питање искране неколико пути дневно. Да наведемо неколико лримера. Ретко 1 у којој радњи да се м.оже добити 'чист кајмак и поред тога што се плати 50—60 дин. килограм т.ј. 22—28 дин. по килбграму више но што је продајна цена у месту или околини производње. Редовно се добије кајмак мешан са сиром. На тај начин убија се углед једном производу и смањује се погоошња. Исти је случај са бутером и другим млечним производима код којих никада нисте сигурни за исправност онога што сте купили. Одете, рецимо, ма у коју од београдских кавана, ресторација или хотела л пијете каву. 'Према класи локала плаћате за каву 1.50 до 3 дин. А ни у једном од београдоких локала не пијете чисту каву, већ редовно мешану са по којим сурогатом .Ову појаву не примећујемо ни у загребачким локалима где је турска црна кава тек од скора заведена и који зз тај посао држе специјдлну послугу. У Сарајеву, на пример, прођете све локале од најмањег до највећег, од онога у центру па до онога на крајњој периферији, свугде јпијете једну исту, чисту каву по цени од 3 дин. џезва тј. две шољице. Исто тако ретко добијете чисту алеву паприку, чист туцани бибер, цимет итд. Ов'е је то помешано разним другим прикладним производима само да би се више зарадилО'. Мед ретко где добијете чист и поред многоброЈних реклама „чист багремов првокласан мед", којих су новине у сезони пуне. Даље, ретко у коме локалу можете добити природан сок од малине, а о виву и јаким пићима не треба ни говорити. Оту|да у Београду,, с#м векОЛико локала, ни један није увео и : не'одржава сталне

и одређене врсте вина. Фалсификовање је нарочито раширеао код млека. Врши се на најординарнији начин и зато није потребна никаква вештина, сем дрскост пред потрошачем, да му се пред лицем закуне у све могуће на свету за »справност и чистоту свога производа. Колико- је фалсификоеање млека узело маха најбоље показују ове цифре: у а&густу месецу општински санитет казнио је због неисправности млека 46, а у септембру 60 млекаџија. Код ових казни нарочито 1 пада у очи околност, што 95% отпада на сељаке из околине Београда — с ову страну Саве и Дунава. На млекаџије из прека отпада мали проценат. Могли бисмо навести још читав низ животних намирница које су извргнуте фалсчфиковању и које потрашач редовно са зебњом наба1вља. На многе од њих престоничка потрошачка публика се већ толико навикла па и не води рачу.на О' томе, хоће ли производ, који набавља бити чист или фалсификован. Неке пак мупује у најнужнијој количини и онда када су јој наошходмо потребни. У свакој другој прилици уздржава се од куповине из разлога несигурности, да ће добити исправан производ. Такав је на пример случај са медом, бутером, кајјмаком и т. д. Сигурно је да је и то један од разлога да се у Београду млеко мало пије. Просечна потрошња млека на становника у Београду 1928. год, била је 74.2 лит., што је свакако мало. А кад се млеко мало троши онда то погађа и шећер, чија је лотрошња иа становника у Београду 1928. год била 18.2 кг. Мед у Београду уопште није ушао у ширу потрошњу: једни га не троше због високе цене, а друли због несигурности чистоте. Осим овога постоје и други начини фалсификовања животних намирница. Тако н. пр. постоји фалсификовање тежине (на-јчешћи случај са хлебом), марке извесне познате и уведене намирнице ит.д. По нашем мишљењу ово је фалсификовање мање опасно од оно-га које задире у суштину материје чинећи често да ова изгуби своја најглав!нија својства у погледу доброте и хранљивости. Сем тога, противу фалсификовања животних намирница у тежини и марци лакше је и борити се, једно1ставнија је контрола. Као што видимо, у промету животних намирница у Београду много је таквих које се фалсификују. Случајева фллсификовања је највише код млека и млечних прозвода. Затим долазе остали случајеви. У овом штетном нослу учествују иодједнако и произвођач 1и посредник. Има таквих производа које