Београдске општинске новине

Стр. 4

Општинске Новине

Д-р Лазо М. Костић Статут Општине Града Београда

Законом од 11 марта 1929 јо ^ изменама и долунама у Закону о општинама, овлашћен јр Суд о;пштине града Бограда да пропише нов , у Ста'тут" б&оградске оиштине. Имплицитно, дакле, стари је Статут, донет 17 фебруара 1922, укинут и пр&стао да важи. Општпнскп Суд је одмах узео у рад пројект новог Статута, консултонао но њему у неколико махова шефове оделења, саслушавао и Одбор као целину и лоједиие одборнпке, узимао мишљења од претставника науке « надзорне државне власти и т. д., па због тога се посао прилично одужио. Приобитни пројекат се стално' мењао и преправљао!; увек изн-ова прекуцаван и редигован, оваки пут је у ствари представљао један нов пројекат. Таивих пројеката је б-ило једанаест; дванаести тек постао 1 је Статут. То је најбољи до>каз са колико је пажње и озбиљности Општински суд (приступио овоме послу. Садрнсајно!, Статут је био унапред везан. Као један правни 'акт општинске самоуправе, он се морао кретати у границама датог законског овлашћења и нигде није омео да противуречи актима више правне снаге, специалаа !не законима. Како у Србији постоји, правно, само један тип општина и њихову организацију регулише један и исти закон, то је само гао себи јасно да многе одредбе из Замона о општинама вису прикладне за градове, наро1чито не за велике градове у које спада Београд, још мање кад се има у виду да је тај град једновремено и престомица. По законском овлашћењу, Статут је имао да обухвати једино организацију опрптинске службе и статус (прагматику) оштинских службеника. Ниједно друпо! нитање, ако се хтело остати на законском терену, није смело бити ни додирнуто а камо ли решено и регулисано. У нашој јавности је, ипак, пребачено Оуду што путем Статута не уреди однос Суда и Одбора и однос између Општине и Државе. (Политика од 19 -септембра 1929). Чланкописац, ка!0 што се види, није био пречистио 01ве осмовне правне појмове (ма да би се по томе што чланак -врви миогим осталим неистинама, могло мислити и противно: да је чланкописац знао за правну снагу и везано^ст Статута, али је хтео налааити кривице и онде где их нема и где их не може бити). По свом имену, Статут би заиста могао да обухвати све ове предмете и регулише све одно^се који тангирају Општину београдску. У раније време и у другим градовима, Статут је означавао устав једне градске општине. Њега је подаривао владар и само на основу

таквих опециалних статута извесна насеља су добивила градске повластице (на пр. слон веначки градови Љубљана, Марибор, Цеље и Птуј). Такви статути оу могли да регулишу и регулисавали су у ствари -све: и питања ко је све грађанин, ко само припадник и становник града, организацију и функциониса,ње 1сших градских органа, финансиске одредбе и т. д. У извесмим крајеви-ма (у Војводини, на пример, још и данас) статут означава сваки нормативни акт или општи административни пропис једног места са градском аутономијом. Суштина те аутономије и састојала се у праву издавања оваквих гарописа: градови су добивали јиз б1а1иеп с!ј, право да своје унутрашње односе регулишу сами. -Статути су онда обухватали разне материје; њих има цео низ и издају се без престанка. Исто као што су наше облаоне самоуправе имале права да издају „облаоне уредбе" о разиим (предметима своје надлежности, тако испо су градови у крајевима преко Саве имали право издавања појединих статута, различитих по називу и по садржини. И они су били везави, али само уставом и законом о градо:вима. Овај носледњи је баш оставио један знатан простор и слободу кретања градским аутон101мијама. Статути у овом другом 1смислу мису ништа друго него уредбе најнижих управних власти: општима. У Србији никад за општински акт није употребљаван израз Статут све до 1921 године. Основне одредбе о. општинама садржавао је ЗамоН о општинама, местимично и други закони (првенствено финансиски), а акта кој*а су издавале општине називана оу: правилници, решења, одлуке, наредбе и слично, али никад статути. Тек 1921 године овлашћује се Општински одбор да заједно са Судом донесе Статут којим ће уредити унутрашњу службу Општине и гарописати права и дужности службеника. То и ништа више. Слич!на одредба се понавља у Закону од 11 марта 1929. Ово је други Статут општине београдске, али једновремено и други гао реду општински статут у целој Србији. Сходно законоком 'Овлашћењу, Статут општине београдске садржи два главиа дела: 1) организацију општинеке службе (чшанови 1—6), 2) статус општинских службеника (чл. 7—60). Трећи део резервисан је само за прелазна наређења (чл. 61—70). Главно питање које је било потребно решити код гарвог дела, било је питање иоделе службе. До сада, у Општини београдској није постојао неки ред у том погледу. Стари Статут је установио био дванаест оделења, са-