Београдске општинске новине

Општииске Новине

Стр. 3

свим иеједнаких по важности и -по броју службеника, једну дирекцију, две унраве и једну установу за коју се није знало да ли је ) 7 права, оделеље или дирекција. Ооред тога била је више-имање аутономна Управа трамваја и ооветлења која није потпадала под одредбе Статута. Што је најважније, некад су оделења била највише административне јединице Општине, и некад су била подређена вишим јединицама, дирекцијама. Ни њихов међусобни однос, ни однас њихових шефова није био 1ни из далека довољно јаоно и прецизно репулисан. Новим Статутом су задржана оба назиза: дирекције и оделења, али су те јединице потпуно равне између себе. На њиховоад челу сто'је увек директори који су тамође по положају равни међу собом. Број оделења и дирекција је знатио смашен. Учињена је једна целисходна контракција јединица и њихових надлежности. Дирекција је остала иста која је и била, али је Статут ставио под своју ®ласт још и Дирекцију трамваја « о^светлења и, делимично, идавоО'Сновану Општинску штедионицу. Од дванаест ранијих оделења о^стала су свега четири: о:пште, социално^-здравствено, судско и при.вредно-финансиско. Разуме се да друга оделења нису поосто укинута; новим Статутом је учињена сасвим нова расподела звања и ново разграннчење надлежности. Четири оделења су само примила на себе све надлеокности ранијих дванеаст оделења, и нема оумње да ће те надлежности обављати и вршити још лравилније и боље него ранијих дванаест оделења. Да нова подела базира на сасвим здравом и основаном схватању општинских функција, показаће ова објашњења. У Опште оделење, по новом Статуту, спадају сви послови општивске администрације, било да је она из сопственог или пренесеног круга надлежности. Иако многострани, сви ти послови имају у суштини карактер чисте администрације (на пр. Статистика, која није ништа друго него регистрација етања и односа у вароши; војни послови, где спштина просто помаже Држвау у њеној војној администрацији; и т. д.). Друго оделење извршује хуману мисију Општине. Ту је не само старање о здрављу градских стан101вника и брига о социално слабим, већ и настојање да се грађани културно подижу и ваопитавају, помоћ при пожару и осталим елементарним непогодама, па чак и брига о онима који нестају. За ово оделење би више приличио назив „јавне помоћи", према францускоме аз51з1апсе риђП^ие, јер се у њему баш концентрише сва општинска акција пружања пом ( оћи грађанима у разним видовим.а, без икакве накнаде од стране ових или било какве директне отштете. То је ми-

сија јавних тела која би се немачки најбоље могла изразити појмом \УоћНаћг15р{1е§е. У трећем оделењу су усредсређени сви они лослови при којима се Општина појављује као судска власт (у грађанском батателном поступку, у извршивању правоснажних одлука Суда, у суђењу иступа, у неспорним делима). То је, несумњиво, једна сасвим оделита и засебна функција наших општина. Четврто оделење води бригу о финансирању Општине као засебне установе и правне личности, без обзира да ли се она појављује као приватноправна личност (искоришћавање њених добара, набавка материјала) или јавно правна власт (разрезивање такса, трошарина). Због природе послова, то оделење води и сопствену финансиску адиминистрацију (ликвидатура, књиговодство, контролни одсек) и врши манипулацију новчаних средстава (благајна). Али ово последње само привремено, док се сви *пи благајнички послови не пренесу на Општинску штедионицу. У петом оделењу је сконцентрисана сва техничка служба Општине, изузев машинске. Ту су сви инжињерски и архитектонски ,послови једне велике установе као што' је Београдска општина, катастар, паркови, канализација и водовод: сви радови технички на земљи и под земљом. Шесто оделење представља једну и-ндустриску установу Општине, али је у њему једновремено усредсређена и сва 'сстала машинска и занатска служба у Општини. Због тога су ранијој управи а сад Дирекцији трамваја и осветлења припојене све општинске радвоиице и Возни парк, ша уз то још и Централни магацин, који садржи највише предмета потребних самој тој Дирекцији. Седмо оделење (овде је већ реч оделење скоро депласирана и оно се званично тако и не зове) представља једну банкарску установу Општине, коју је основала по примеру других великих градова Европе да врши њену благајничку службу и да прикупља новац од штедљивих грађана којима он није неошходно потребан, давајући га по повољним уело'вима на зајам сиротим и оскудним грађанима. Део Статута који регулише правни положај општинских службеника (одељак Б) израђен је принципиелно према Чиновничком закону који важи за државне службенике. )Код редактора Статута усвојено је било гледиште правне теорије: да начела свеколвке јавне службе треба да почивају на истој бази; да правни односи самоуправних службеника треба по могућству да буду, ако не истоветни, а оно бар приближно сличви; да су отступања и диференцирања слободна само онда ако то особеност службе захтева. Па ипак овај део Статута није проста копија реопективних одредаба Чивовничког закона. Не само што се водило рачуна о спе-