Београдске општинске новине

Страна 26

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Јован Боновић, Новинар

Хигијенски школски надзор

Има ствари о којима т.реба увек говорити. Управо, оне су такве да о њима није никад м-ного говорити. Једна .је од њих: здравље школске деце у Београду. Зна се, да је Београд нрашњива и болесна варош. То -нај|боље знају родитељи и лекари београдски. Једном приликом, један дечји лекар рече ми, да свака кошава у Београду донесе просечно до 2000 епидемичних оболења код деце. Ну, нека би било и половину, много је, (бескрајно много. Београд је у већини болестан, и таквим ће остати све донде, докле се не изгради, калдрмишу улице, проведе канализација и добију хигијенски ;Ста1НОви. На то ћемо доста дуго чекати. Али до тада не можемо окрштених руку посматрати оболења и умирања деце, сатирање нашега подмлажа. Потребно је учинити све што је могуће да се и у овим приликама и са прилично оскудним ередствима, <учини што год је могуће да се здравље дечије заштити. У проблему здравља школске деце две су битне етвари: 1) да деца дођу здрава у школу; 2) да се здрава врате кућама. Прво је везано са хигијеном куће и општим злравсгвеним условима станова и града. Ово друго, са хигијеном школе и санитетеким надзором над децом. Како је увек пробитачно прићи сваком проблему са лакше стране, то и овом да приђемо са оне, са које је лакше постићи успех. По команди се не могу иодизати станови. Не могу се извести сви они хигијенаки радови или радови у вези са хигијеном града, на пречац. Исто тако општи културни ниво и хигијеноко образовање подиже се лагано. Али хигијеноки надзор над школом могуће је извеети и организовати да буде ефикасан. Исто тако, може се са нешто мало више труда и средстава обезбедити добра школа, са свим у њој што деци треба. Према подацима, које имамо, основне школе су тескобне. Више је деце него простора да их прими. Затим, чеоме и заходи >су прилично примитивни. По правилу школска

дворишта еу мала. То није чудно, екоро ове основне школе су рађене пре рата. Оне су биле добре и простране за оно време и онај број деце. Данас то већ нису. И стога не одговарају условима који се траже од хишјенски израђених школа. За повећани број деце императивна је дужност створити више простора и више ваздуха. Ако је немогуће радити нове зграде, потребно је подићи и често преуредити старе. За тај посао потребно је наћи ередстава. То овај град дугује своме напрежу и овоме подмлатку. Једном оваквом 1напису није омер да улази у рас1Прављање како и колико треба изпрадити школских зграда. Хтели омо само да скренемо пажњу на једну чињеницу, која се не може обићи кад се говори о здрављу нашег школског подмлатка. Исто тако, намера нам је да екренемо пажњу на немодерне чееме и заходе. Њих је потребно изменити и преуредити како је то урађено у свету или се већ ради. Једном речи, еве објективне услове, потребне да се здравље дечије очува, треба »спунити. То захтева материјалних жратва, али и разумевања и добре воље у првом реду. Затим, нама ее чини, да је лекарски надзор над децом недовољан. Школски лекари су преоптерећени. Они немају довољно времена, а ни ове оно што им је потребно да се надзор и преглед темељно врше. Рад у поликлиникама је добар. Само, тамо тде су школе далеко од поликлиника, екопчан је са одлаоком деце, често и по рђавом времену, те се повећавају оболења, нарочито нежније деце. Колико иокуство учи, прегледи би требали бити чешћи. Они би морали бити В1ршени, у случају рђавог времена, по школама. Да би то било могуће, требало би да школски лекари имају више веза са поликлиникама и више материјала и справа него што то сада имају. Како нам изгледа, према о-номе што сам ја лично чуо, општински школски лекари немају 'Скоро никаквих веза са дечијим поликлиникама. Ту би везу требало успоставити на сваки начин. То захтева интерес нашег подмлатка .