Београдске општинске новине

ОИШТИНСкЕ Н О В.И Н Е лугг.г. - г Гг" 1 -V ,1 цјГТ-т.ћ ■■■I - Г—Г— Странз 35 Научна хроника „ ј Творија и класифнкација совремвнога града ... : тзгх: -:о (Наставак)

Оскудица у 'Спровођењу и научном сређивању аналитичких 'Л-ојединости за та"шу класификацију лрадоза лг:>же се доиунити класификацијом обележја градова, да би се, на тај начин, пробрали они елементи који служе за што тачннје поставке у гом нравцу. Потребно је, крећући се у овом реду идеја, истаћи деобу тих обележја на субјективна и објективна. Ова последња се деле на унутрашња, која се одиосе на социјалну основу градских насеља, и спољашња, која карактеришу материјалну страну градова и њижоа облик. Унутрашња, па«, обележја, могла би се подразделити на социолошка и економска. Прва би 'се односила на сами факат постојања наоеља на једном месту, док друга задиру у јако 'ИЗражени историјски карактер градова. Прорачунати посебно све ове поделе, био би по'сао 1Који премаша обим овик сажетих излагања. Нарочито би било немогуће про-учавати иадивидуална обележја појединих градова у оним случајевима кад они не би могли да послуже као предмет типизације или уопштавања т. ј. кад носе чисто месни, случајни и једнолики карактер, кад не могу да послуже шематичном'формулисању урбанских закона. Сваки прад, како у целини, тако и у појединостима, Н0'СИ своје индинидуалне одлике, свој локални стил, свој начин развитка условљен климатом, геолрафгским положајем, националним утицајем, меоним обичајима, историјским случајностима, а каткад и каприсом градитеља и бивших старешила градских насеља. Сваки град има своју „боју, укус и адирис," сваки одаје „енергију" наг-омнлану вековима. Заједнички живот читавих покољења т. ј. многих хиљада станоиника у току столећа с њиховим начином живота, с њиховим историјским успоменаМ'а и траговима, све то не може да остане без утицај.а на само место живљења и без отиска на сами карактер житеља. Али то не значи, да та интимна обележја, као субјектиша и нбсродна са социјалном економиком, могу остати као саставни део теорије. Њиково о/писивање је ствар вештине, .а не научних шема. Према томе, предмет расматрања могла би бити само најглавнија објективна обележеја савременога великог града као социјално- економоке поја.ве, без чега не би могла оп'стати систематизована карактеристика града. Овде ее истиче, као што је напред споменуто, један нарочити метод изучавања градских агломерација уз рашчлањавање објективитета градова, ако ее тако може рећи,- да би

се тим .најрационалнијим оруђем економике и мпшл.ења дошлО до резултата дистим путем науке. Раније је речена мисао неких урбаниста поводом ооциолошког обележја градова, да се градом назива место са знатном концентрацијом, ; агломерацијом, акумулацијом (усредсређнвање, збирање, згушћавање) људи на сразмерно незнатној територији (просто 1 ру). Ова поставка, ма колико била усвојљгава због тачног назначења обележја града, не би се мотла у свему примееити на савремене градове. Зар је могуће говорити, на пр. о „незнатаој територији" Лондона, чији полицијски атар заузима 1.795 квадратних километара, или Њујорка са 930 кв. км., Берлина са 847 кв. км. итд.? Други, пак, урбанисти не говоре о „сразмерно незнатној" територији, већ о |Внше или мање ограниченој територији. Па и овај израз територијалне ограничености више би одговарао старинским градовима но градови.ма данашњице који у брзом и стихиј,ском рашћењу стварају разнолике видоне апстрактних, нематеријалних „праница". Споменућемо неколико њихових видова: а) средина града, сити, центар, одвојени од предграђа и ванградских соиствености, б) насељена зона., која је одвојена -од муниципалних имања и шумскик зона, од имања сеоске привреде итд., н) 'Муниципална зсина, која обухвата град као правно лице са целокупном земљишном со1Л1ственошћу подложној власти муниципалитета, г) полицијска или административна зона, која обухвата прадско окружје са свима предгра-ђима и службено присаједињеним насељима, и, најзад, д) економска граница, која обухвата не само град са свима додацима, но и све градове, градиће, насеља и групе домова, који, ма да званично неприсаједињени граду, економски гравитирају њему, чине с њим у ствари један организам. Према томе, 0|ЕО обележје града могло би се просто овако формулисати: знатна концентрација људи на изабраној територији. Реч „знатна концентрација" остаје несумњива за разлику данашњега града од градова других времена и од савременога села. (Општа недОумица ограничавања градова довела је немачке урбанисте Хасе и Шота на мисао о математичкој граници градова, по којој би се за границу прада признала кружна линија са радијусом од 10 километара! (Наш последњи закон о атару Општине града Београда својим потпуно модерним мерама решио је питање границе на начин који омогућава велике обиме развитка вароши и околине без опасности да ,дође у сукоб- с новим духом развитка градова). По-