Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету
БЕОГРАД У СТАРОМ ВЕКУ
9
тај је начин сачувано неколико фрагмеката из Тимагета и Тимонакта, без међусобне везе и сасвим кратких, али у толико значајнијих што се односе на област око ушћа Саве у којој је, како се види из имена Сингидунум, пре доласка Келта у нашу земљу крајем IV в. ст. е., односно пре њиховог насељавања у . области око ушћа Саве 279 године ст. е., псстојало једно утвр- I ђено насеље из којега се развио римски град на ушћу Саве. тих фрагмената дознајемо да Тимагет спомиње ушће Саве као место на коме се Истар раздваја тако да му један крак тече на исток у Црно а други на запад у Јадранско Море. У близини. тог места, по Тимћгету, налазила се планина Ангурон а Истар се раздвајао код стене Каулијака. Око тог места, око ушћа Саве, по Тимонакту станују Синди и ту у близини је велика и пуста равница која се зове Лаурион. Код самог ушћа Саве, међутим, као што знамо, заиста се налази једна стена то је стена на којој је саграђена београдска тврђава, а у близини је планина Авала те тако Авала одговара Ангурону а Стена на којој је београдска тврђава Каулијаку док би Лаурион била делиблатска пешчара, геолошка формација настала таложењем песка при отицању Панонског Мора, која и данас, местимично, има изглед пустиње. Синде у Подунављу спомиње само Аполоније Рођанин односно његов извор. Тим је именом, међутим, називано и једно скитско племе у ЈужноЈ РусиЈи које је становало у области између Азовског Мора и Кавказа, далеко од Дунава, у којоЈ их спомињу већ наЈстариЈи грчки писци, више од Једног века пре Тимонакта, тако да Је у његово доба Грцима било добро познато где се она налазила те је искључена мотућност да су се Аполоније Рођанин односно његов извор преварили. При преписивању рукописа а на таЈ су начин, све до проналаска штампе, умножавани текстови старих писаца које данас имамо, преписивачи често греше, било зато, што рђаво прочитаЈу оригинал са кога преписуЈу било зато што га добро не разуме Ју. Такве су грешке наЈчешће код мање познатих имена и географских назива које преписивачи замењуЈу сличним, њима познатиЈим именима. Тако Је и у неким рукописима спева АлолониЈа Рођанина мало познато име стене код ушћа Саве, К а^у)л и јака, било замањено именом планине ■Кавк';а)за коЈе се слично пише. На исти је начин место неког мање познатог имена стављано слично име нарсда коЈи Је становао далеко од ушћа Саве, на источној обали Црног Мора.
Имена племена која су у Старом веку становала у нашоЈ земљи често су, у ствари, грчки и латински придеви изведени