Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

22

Др. РАСТИСЛАВ МАРИЋ

због чега Словени опседну грвд тако да су се његови становници после седам дана морали откупити. Сада мир није трајао дуто. 598 године Авари понова нападну Сингидунум, заузму га и приморају његове становнике да напусте своје домове и преселе се у аварску земљу. У то доба у Виминадијуму (код данашњег Костолца) налазила се византиска војска чији командант Приско похита у помоћ Сингидунуму и са својоах се војском и бродовима заустави код острва Синге којејеод овог града било удаљено 30 миља. Ту је водио преговоре с ханом па пошто преговори нису довели до споразума, један одред Прискове војске продужи Сгшгидунуму. Ту су се Авари били утвр)дили али како нису могли одолети нападу византиске војске а уз то се бојали да их и грађани из града не нападну, разбегну се. Војска тада обнови градске бедеме и утврди град. Две године касније,_6oo,_ у Сингидунуму су се биле састале војске војсковођа Приска и Ксментиола који су ту објавили да је прекинут мир са Аварима. После тога њи-хова војска оде у Вимкнацијум и одатле пређе Дунав и продре у авароку земљу у којој је допрла до Тисе. И поред успеха у овом походу, војсковође су морале напустити освојбну област и повуће се преко Дунава јер војници нису хтели да зимују у тим крајевима. Тада је област јужно од Дунава била тако ретко насељена да је византиска војска једва нашла Пеког старца да је преведе преко Старе Планине. Ускоро после овог настао је рат с Персијом због чега је византиска војска била повучена из Подунавља. То су искористили Авари и Словени који су нагрнули преко Дунава у незаштићене области и стали се насељавати на територији од Дунава до Јегејског мора. Сингидунум, Вшпхнацијум, Маргум и други гр-адови на обали Дунава не спомињу се више што значи да су ти крајеви у време настањивања Словена били пусти због чега су имена старих насеља заборављена иако је, судећи по имену данашњег села Врчина (оно је данашњи облик античког назива светилишта богиње Орције, Орцинум) по негде остало по неко мало насеље. Када су се затим Словени населили на остатцима старих градова или у њиховој близини, они су својим насељхша дали нова имена, понекад изведена од античких назива —■ Костолац је, на прижер, постао од латинског костелум, утврђење а понекад она нису имала никакве везе са старим именима насеља, па је тако и ново, словеноко насеље код ушћа Саве добило и ново име.

Ето тако је постало, развијало се и нестало насеље које се, у старом веку, налазило онде где је сада Београд,