Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

елискохшје (ерхзсорадиз Веlо§гасlепзls). Неколико година касније тгролазе кроз Београд ученици Ћхфила и Методија који су после смрти последњега (885) морали напустити Моравску. Њих прима бугарски заповедник града и упућује их Борису. Под бугарском влашћу остаје Београд свакако до пропасти првог царства, када привремено долази под Византију.. Када је основана македонска држава и проширила се према северу до Дунава и Саве, и Београд долази, са Брашгчевом и Сирмијумом, у њен састав. ЕБегова црква подређена је патријаршији у Охриду. Зна се да су под београдском епархијом била четири места (Градец, Омцос, Главентина, Бела Црква), али ни једно од њих не може се са сигурношћу индентификовати. После слома македонског царства Београд постаје поново византиска погранична тврђава.

Долазак Мађара у Панонију крајем 9 столећа и образовање једне нове државе на домаку Београда био је од претежног утидаја на даљу његову историју. Поред балканских држава и Угарска са севера тежи да завлада њиме, не само ради обезбеђења своје јужне границе већ и као важног упоришта за учврхпћивање свог утицаја на северо-западпом делу Балкана. Улога Београда као пограничне тврђаве све јасније се оцртава. Угарски краљ Саломон осваја Београд .(1071) и поред тога што су Византинци при одбрани употребљавали и „грчку ватру“ против утарских бродова. Вгшге од једног века воде се огорчене борбе за његов посед између Византије и Угарске, проткане често драматичним појединостима. Године 1124 руше га Мађари и преносе бродовимш материјал да би изградили земунску тврђаву према година касније византиски цар Манојло Комнен заузима Земун и истим материјалом обнавља београдску тврђаву. Мађари користе нагло опадање Византије после Манојла и разарају поново Београд (1183). Виоантија није више имала снаге да се одржи на београдском подручју. После победе над Стеваном Немањом на реци Морави (1190) цар Исак Ангел доћи ће са војоком у Београд да се састане са својим тастом Белом 111, али њена улога у историји Београда била је на извисају. Већ 1204 године она Јшхчезава привремено са оснивањем Латинског Царства у Цариграду. Обновљена 1261, Византија нема више никаквог контакта са нашим градом: она је ограничена само на јужне делове Балкана и од Београда је деле две самосталне државе Србија и Бугарска.

Крсташки походи, у колико су шшш главним путем Балканског Полуострва, нису могли мимоићи Београд, полазну

24

Др. МИХАИЛО ДИНИЋ.