Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету
је за њих набављао робу и упућивао им је караванима, а многи су пословали као чланови неког трговачког друштва, организованог тако да је један ортак остајао у Дубровнику, а други одлазио у Турску. Међутим, знатан број дубровачких тртоваца који су радили са Београдом сазми су ишли у Дубровник по робу, сами је преносили до Бесграда и ту је распродавали, тако да су велики део свога времена проводили на путу.
Дубровачка трговина у Београду претставл>а, несумњиво, најпоузданије сведочанство о снази београдског тржишта уопште. У Београд су, готово увек, одлазили они дубровачки трговци који су били најнижег друштвеног порекла и машнији. Међутим, после извесног броја година проведених у овоме граду, многи од њих враћали су се у Дубровник обогаћени, намерни да остатак живота мирно проживе, улажући стечене капитале у разна трговачка, новчана и поморска предузећа. Било је година, срединскм XVI века, када је пословало у Београду по десетак дубровачких тртоваца који су располагали капиталима од по неколико хиљада дуката, што данас претставља милионске суме. ЕВихова трговачка друштва оснивана су са основним капиталима до десет хиљада дуката, а поједини тртовци су из године у годину добијали у Дубровнику робу на кредит у вредности од неколико хиљада дуката. 1572 г. забележио је један путник да је у пожару, који је у Београду учтшио велику пустош, само једном дубровачком трговцу погорело робе у вредности од 30-000 дуката. У време када се 150 или 200 дуката сматрало у Дубровнику одличном годишњом платом једног лекара кли професора, то, несумњиво, претставља огромну суму. Поред тога, висина кредита који су добијали београдски трговци у Дубровнику сведочи не само о сталном напретку њихове трговгше, но и о оним силама и закоиима који су том трговином управљали. Највиши у онгш годинама које су непосредно долазиле после великих турских похода у средњу Европу, ови кредити показују да су трговци београдске чаршијс најинтензивније пословали кад би се Београд претварао у велики војнички логор и кад се у њега враћала војска са пленом из туђих земаља. Док је у годинама које су претходиле турском освајању Будима целокупни кредити дубровачке колоније износио просечно око хиљаду дуката годишње, он се, у току рата, наједном попео на вгппе од 26.000 дуката. Готово исти случај десио се и почетком педесетих година XVI века, у време Соколовићевог похода на „Темишвар, док је последшгг рат Сулејмана Величанственог, који се 1566 године завршио под
34
РАДОВАН САМАРЏИЋ