Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

Сигетом, донео је дубровчанима у Београду огромне зараде: тнх Тодина њихови кредити у Дубровнику стално су прелазили ЕЗО.ООО дуката.

Међутим, током XVII века долази до опадања дубровачке трговине у северним крајевима Турске, па и у Београду; то опадање нису могли зауставити ни стални напори Дубровника| да удеси такву привредну политику која ће очувати његове трговачке позиције у овом делу Турске. Можда главни узрок овом копнењу дубровачке трговине у северним крајевима европске Турске треба тражити у све јачем продирању аустриских трговада на турска тржишта и све приснијем везивању овог дела Турске за привредна средишта средње Еврloпе. 1658 г. издала је дубровачка влада наређење којим је најстроже забранила свим својим трговцима у Србији да одржавају пословне односе са аустриским трговцима. Десетак година доцније, енглески путник Браун већ је затекао у Београду сталну агенци.Ју бечке „Источне комианије“. Поред робе довезене из Италије и Босне, у београдском безестану продаје се роба немачког порекла, забележио је 1683 г., у своме путничком дневнику, Ј. Бенаља, Да би зауставила пропадање својих трговаца у Турској, дубровачка влада је ставила под своју заштиту „Трговачку левантинску компанију“ Дубровчана у Турској и, 1673 г., дала јој статут. По томе статуту, ово Друштво, чије Је седиште било у Београду, имало је пуни монопол дубровачке трговине не само у овој вароши но и у свима турским градовима северно од Саве и Дунава, Сваком дубровачком поданику било је најстроже забрањено да послује са страним трговцима; али, у накнаду за то, Друштво је свакоме гарантовало безбедност капитала уложеног у заједничке послове. И заиста, дубровачки трговци у Београду улагали су све напоре да, послујући заједнички, спасу своју трговину од пропадања. О томе речито сведочи њихово писмо', упућено влади у новембру 1681 г., које је потписало тринаест трговаца а које гласи:

„Будући се скупили у скуп за после опћине и за учинити што ће бити за боље и корисније свијех нас Дубровчана који абитамо у овој плаци, видијећи да су коже скочиле на велику цијену овди у мијесту и на двору... остасмо сви с!1 сопшп асогс!о да се све коже узимају у кумпању и овди у Биограду ина двору, једа би се збиле. И сазвасмо и калфе... и заклесмо се на С. Јеванђеље да не има нико за свој конат властити куповати кожа ни дати динара фуристијеру. ..“ Трговци, даље, саопштавају да су решили да сваку повреду ове одлуке казне са по 500 ду-

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА