Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

ката. Решили су, поред тога, „да сваки има хранити фратре по реду и кад кајмекам наметне цекине на их имамо расподијелити једнако. . . свакому.. Пошто су изгласани, ови закључци дубровачке колоније били су убележени у њену кзвигу.

Па ипак, и поред пропадања њихсве трговине, Дубровчани су, и последњих деценија XVII века, водили главну реч између 600 католика настањених у Београду. Њихова црква, која је изгорела 1672 г., била је добро снабдевена свим потребним утварима и у њој су служила два фрањевца које је издржавала колонија. Стварну катастрофу значило је аустриско освајање Беотрада 1688 г. Тада је дубровачка колонија готово запустела. Поред босанских трговаца који су стасали у трговини са Млецима преко сплитске и дубровачке луке и почетком XVII века почели да продиру у најзнатнија тржишта европске Турске, треба, на тадашњој београдској чаршији, уочити и Грке који су, захваљујући својим богатствима, постали утицајан чинилац не само у црквеном но и у политичком животу земље. Повезани заједничким језиком, писмом и вером који су их издвајали од осталог београдског становништва, Јермени су, средином XVII века, имали у Београду своју јаку и дсбро организовану колонију. Настањени у једној или две улице источног дела вароши, Јермени су ту имали своју цркву, своју огшггину и своје занатлије који су их подмиривали свим свакодневним потребама. Својим богатством и трговачким утледом, они су упадали у очи свим евролским путшшима. »Ови ЈерменИ расту-

рени су по свим трговачким местима, каже ЕнглЈез Браун. Изгледа ми да су у трговини поштенији и јевтинији него Јевреји или Грци“. Потражња источњачких производа на Западу учинила их је споном између турског истока и градова средње Европе у којима су персиску, сириску и гшдиску робу замењивали за мануфактурне продукте Заиада. Француз Кггкле, који је прошао кроз Београд 1658 године, истиче нарочито њихову трговину са Бечком и Немачком, „обично Дунавом“. Међутим, они су се често спуштали у Дубровник и у Сплит и прелазили у Алкону и Млетке, где су њихови сународници имали своје колоније и водили живу трговину. Присно повезани на широком подручју од средње Европе до Персије, Јермешг су сс истицали и у новчаним пословањима, служећи понекад као заЈмодавци и самим дубровачким поклисарима. УплЈГени, током зиме 1665 г., великом везиру Ахмеду Ћуприлићу коЈи је, после склапања Вашварског мира, зимовао у Београду, дубровачки поклисари, Јакета Палмотић и Мартолица Цријевић, задржали

РАДОВАН САМАРЏИЋ