Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету
су се у овсм месту све до јуна исте године. Непредвиђешг трошкови присилиаш су их да се задуже, па је 5 јуна Мартолида Цријевић потписао меницу на 130 талира које је призмио од Леренца Дандоли,' Јерменина, с тизмгда се новад исллати једном Јерменину у Дубровнику, што је, 4 јула, и унињено.
Јевреји, добро прижљени у Турској, почели су да се насељавају у Београду одмах после његовог пада под Турке. Ускоро, београдски Јевреји су постали каркгка у ланцу њихових
ошптина које су, чзрсто повезане, са највећим делом новчаног
капитала у својим рукама, стезало огромно подручје између Будима, Браиле, Цариграда, Смирне, Солуна, Дубровника и Млетака, кредиширајући, са високим интереСима, не само трговце, но и дштломатске претставнике европских сила, турске паше, угарске грофове и католичке мисионаре. Они су свемоћни на Порти, јер' својим новцем могу да утичу на све њене сдлуке, тужио се влади један дубровачки псклисар коме су једренски Јевреји претили затвором збоп дугова. Довољно је, ради примера, поменути само браћу Албохер, богате београдске Јевреје с почетком XVIII века. Један од њих, Абрахам, био је политичко-финансиски агент француског посланика у Цариграду и, за време устанка Фрање II Ракоција, финансирао устанике сумама до 100.000 ливара, које је доцније наплаћивао од посланика у Цариграду. Као трговци, београдски Јевреји су се нарочито истицали у трговини житом; она је, северно од Саве и Дунава, била готово сва у њиховим рукама. Треба поменути и, њихове пословне везе .са Солуном и Дубровником, где су пословале врло богате колоније њихових сународника, као и њихов трговачки утовор са градом Анконом, склопљен средином XVII века.
Домаћи Срби, без почетних капитала иса оскудним везама, подиздли су се, као трговци, спорије и мучније но остали становници турског Београда. Почетком XVIII века они су се делили на две врсте трговаца. Мнотобројнији, званм бакали, трговали су на мало по својим дућанима; богатији и предузимљивији нису имали своје дућане „него су се бавили извозом и увозом стоке, хране, или каквог другог еспапа“. 1711 г. они су били ортанизовани у свој посебни руфет који је имао 18 приЈгожшиа, Аустриска окупација затекла је српске трговце са великим делом извозне и увозне трговине Београда у рукама. 1727 г., предложио је принц Александар дворским већимД да се Србима, као врло способним трговцима, дозволи улазак у „Источну компанију".
37
ББОГРАД ПОД ТУРДИМА