Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

РАДОВАН САМАРЏИЋ

Иако је занатска производња у старом Београду била сведена на доста примитивно подмиривање једног дела потреба домаћег становништва и војске, ипак су ти занати били неорично разноврсни. Организовани у еснафе или руфете и окуп'љени у посебним улидама, занатлије су били подељени и по (СвојоЈ етничкој, односно верскоЈ припадности. Међу Србима Је, Јтрема једном списку из 1711 г., било ћурчија, дунђера, ковача, касапа, абаџиЈа, папуџија, терзиЈа, ашчиЈа и казанџиЈа. Поред њих, тачаџије су правили капе од коже, мумџиЈе сапун и лоЈане свеће; екмеџиЈе су били пекари, а туфекџије пушкари. КалафаџиЈе су понрављали лађе, док су чемберџије правили женске мараме и велове. Као и по свим турским градовима, Цигани су израђивали разне предмете од гвожђа и бакра. „На Сави Цигани граде столице од гвожђа, узенгиЈе, роштиље, лонце, букагиЈе итд.“ каже ЕвлиЈа ЧелебиЈа. ЈевреЈи су били кроЈачи, травари и видари. У средишту плодних области великог пространства, истовремено знатно воЈно средиште у коме се вршила концентрација трупа и матери Јала у тренуцима ратних похода на север, Београд Је располагао великим житницм магацинима. „На Једном брежуљку до самог Дунава, саошптава БвлиЈа Челебија, начињени су државни магацини дути 300 корака, у којима се држи масло, пиринач, пшеница, јечам итд.“ У овим магацинима држане су увек и знатне количине воЈничког двопека који је израђиван у београдским пекарама. Поред тога, Евлија ЧелебиЈа тврди да у Београду ша 600 млинова, што на Дунаву, што на суву; млинове на суву покретали су коњи. Сме се претпоставити да је у набавци, чувању и прерађивању државног жита учествовао знатан броЈ београдских становника, у првом реду трговаца и занатлија. Г Сем тог, откако су, после дужег мировања, средином XVII јвека поново отпочели турски доходи против АустрТТГеДУ Београду су подигнути велики магацини за оружЈе и мунициЈу. ЕвлиЈа Челебија је, на завршетку шанца београдске тврђаве, затекао „Једну зграду, налик на стаЈу, за камиле, где се држе топови, а сваки од њих вреди мисироког блага“. Поред тога, он Је Бидео једну артиљериску радионицу поред Саве, а у Једној фабрици барута, подигнутоЈ изнад града, чиЈе су мапп-ше по-Iфеталlг коњи, 160 војника производило Је хиљадама кантара барута годшпње. У низу заната коЈи су подмиривали воЈне потребе учествовали су највећим делом, сами јаничари.