Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

За београдску привреду, као и за друштвене односв који су владали у овоме граду за време Турака, карактеристична је подела становнипггва на шест група коју је извршио Евлија Челебија. „У прву групу долазе војници, саопштава он, удругу , трговци на суву и мору, у трећу надничари и покућари, у четврту виноградари и баштовани, у пету путници, а у занатлије 11 . Претворивши се од пограничког утврђења у трговачки град источњачког типа, Београд је, под Турцима, нагло лроменио своју физиономију. Сагорео у пожару који је букнуо приликом турског освајања, он је никаО' из згаришта по архитектонским принципима својственим читавом Леванту: тврђаву су уоквирила предграђа кривудавих и тесних трговачких и занатлиских улица, а њих су опточиле простране махале са слепим потлеушицама и витким чардацима, утонулим у зеленило вртова. Камене хришћанске цркве президане су у каравансараје и џамије; те грађевине су, поред сараја султановог намесника, безистена и амама, биле једини архитектонски украс ове сликовите турске вароши. Једино се београдска тврђава није много изменила. Подигнута на калемегданском платоу, она је, првма једном опису из 1663 г., била „обзгхваћена високим зидом, кулама покривеним оловом, полукружним бастионима и сувим рововима“. Из истога је времена и опис чувеног турског путника Евлије Челебије, обележен претеривањима својственим овом ретком зналцу турских земаља чији описи понекад потсећају на неку визију из бајке, дочарану жарком источњачксм маштом. „Ова лепа урнек-тврђава, каже он, ... тако је висока да би и најјачи воЈник .. . једва успео да са спољашње стране добаци у њу своју стрелу“. Међу њеним кулама истиче се нарочито, на источној страни, сахат-кула која оглашује сате тако јако да се тај звук чује чак преко Саве, на даљини од једног конака. У оквиру зидина стиснуто је 200 кућа, надвишених величанственом џамијом Сулејмана 11, „покривеном плавим оловом. .. , са једним тако витким минаретом, као да је чинима саграђено". Њен градитељ, чувени турски неимар XVI века Синан, рекао је, пов Одом овог свог дела; „Уметност нема граница, па нека и други, ако могу, саграде тако витко минаре“. Горњи град се, над самим гребеном, завршавао снажним утврђењем од тесанца званим Наргаг, одвојеним од остале тврђаве дубоким јарком преко кога је прелазио покретни мост чијим би се дизањем затварала капија. „Обичај је да се сваког јутра, при спуштању

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА