Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

страна високим бедемима и кулама. У оквиру ових зидина било < је стиснуто. по несигурном сведочењу Е. Челебије, 400 црепом пскривених кућа, каравансарај султана Сулејмана 11, нарочити базар за продају хришћанског робља, барутана, ковница новца и пет џамија, од којих су се три пршшсивале реченом султану. Доњи град је изгледа, био искључиво настањен муслиманским живљем. Војничке бараке и низ бедних кровињара измешаних са високим каменим здањима источњачког изгледа давали су невеселу слику левантике зачмалости и немара.

Код утока Саве у Дунав, између зидина доњег града и једне голе ледине, било је дутуљасто градско цристаниште које је могло да црими до 60 шајки, а у које су се повлачиле лађе за време зимског замрзавања река. Плашећи се куте, на ледини су разапињали чадоре страни путници који су стизали Дунавом и од Београда настављали пут Цариградским друмом. У дну пристаништа налазила се градска царинарница, а испред бедема рибљи трг. Улаз у пристаншнте бранила је она кула коју ми данас називамо Небојшом, подигнута, несумњивО', у доба ватреног оружја. У бележницама страних путника, ова кула обележавана је разним атрибутима: једни је, називају тврдом, други белом, трећи неосвојивом кулом.

И с једне и с друге стране доњег града, и поред Дунава и лоред Саве, пружала су се цространа и живописна предграђа, уствари трговачки део вароши и махале изгубљене у воћњацима. Предграђе које је отпочињало на Дунаву пело се уз бок калемегданског гребена и излазило пред трг Ат-пазар, који се простирао испред горњег града, црелазећи, затим, у савске махале које су се пеле уз други бок брега. Овај део вароши који је излазио на Дунав претстављао је центар београдске трговине и занатства. То је била неразмрсива мрежа уских, калдрмских улица, са великим базарима и кавансерајима, од камена саграђеним, са неколико хиљада дућана крцатих колико домаћом робом. толико и раскошним тканинама, увезеним из разних земаља од Енглеске до Индије, скупоценим оружјем, источњачком одећом и ситном робом зкпадног порекла. „Улице где је трговина најживља, прича енглески путник Браун, покривене су дрвеним кровом, као и у другим трговачким местима, ради заштите од сунца или кише. Састоје се обично од дућана који су мали. На ниској тезги, као кројач у Енглеској седи дућанџија и цродаје робу купцу који остаје напољу, ретко кад улазећи унутра“. Сплетови ових улица имале су своу чвор И средиште у малим трговима, опточеним дућанима,

41

БЕОГРАД ПОД ТУРЦИМА