Београд кроз векове : циклус предавања одржан на Коларчевом народном универзитету

звашш чарпхије. Једна од тих, тврди Е. Челебија, имала" је 3.700 дуЕана. У Узун-чаршији, дутој 3.000 корака, могла се купити роба, довезена са свих страна света; ту су радиле и занатлије. Е Челебија набраја и ове чарпшје: Казанџиска чаршија, Рибна пијаца, Средњи пазар, Бејрам-бегова чаршија, Табакана, Кафане, Мали пазар. Пет великих каравансараја пружали су склониште страним трговцима и њиховој роби. Један немачки путних из XVI века бележи да су то зграде саграђене у истом стилу од камена и цигли, оловом покривене, са правилним четвртастим двориштем у средини. ~То су грађевине на два спрата, наставља он, са низовима малих соба, снабдевених каминима“. Један од њих имао је облик дуге дворане окружене са све четири стране уздигнутим дрвеним лежајима за људе. На дутом низу огњипгга кувало се јело, а коњи су везани поред људских лежаја. Напољу, дуж целе зграде, протезала се натстрешница под којом се продавало сено, јечам и меео и где су радили ковачи. Каравансарај Мехмеда Соколовића, подигнут шездесетих и седаждесетих година XVI века, претстављао је монументално здање. Да би добио довољно материјала за његово грађење, везир је „наредио, сведочи италијански путник Пигафета, да се ср|уше три хришћанске српске цркве и јеврејска синагсга 11 . Подигнут на два спрата, овај каравансарај је имао три одељења: у првом је био дуг безистен са низом дућана са обе стране, у друтом су, у 160 оџаклија, становали страни трговци, док се треће одељење састојало од пространог дворЈппта са шталама за коње и камиле. „Чувари овог каравансараја сваке вечери ударају у добоше и затим затварају капију, бележи Евлија Челебија. А изнад кашгје стоји овакав натттас: У овај каравансерај може доћи на конак сваки путник.“ У овом делу вароши налазио се и велики безистен, покривен оловом, који је Енглеза Брауна потсетио на лондонску бврзу, а за који један Чех, барон Вратислав, каже: „Све је овде удешено за сигзфност еспапа и удобност трговаца који ту имају продавнице са сваковрсним еспапом“. Безистен је, у облику квадрата, опточавао поплочано двориште са чесмом на средини. Вода се сливала кроз један окрутао камен на коме је један латински натпис сведочио да је узет са неке срушене католичке богомоље. Безистен су опточавали тремови са низовима дућана, пуним робе. Ту је била и дубровачка улица, покривена даскама. Око 800 Јевреја, који су становали у једној великој двоспратној кући код скеле за Темишвар, имали су, такође, своју улицу са дућанима, док су Срби, Јермени и Грци нудили своју робу у самом безистену.

42

РАДОВАН САМАРЏИЂ.